Trodimenzionalna reljefna „Tajna večera“, ikona neprocenjive vrednosti, izrezbarena u sedefu pleni lepotom u Petrovoj kući na Oplencu. Ovu neobičnu ikonu prati i neverovatna priča o njenom dugom putešestviju, dok nije ponovo vraćena u Topolu, tamo gde i pripada.
Ikonu neobične lepote poklonio je 1924. jerusalimski patrijarh Damnjan kralju Aleksandru Karađorđeviću. Povod je bio patrijarhova poseta Srbiji, kada je došao kod kralja moleći za pomoć jerusalimskoj patrijaršiji za očuvanje Svetog groba. Ona se tada nalazila u ozbiljnim finansijskim problemima, nakon ubistva ruske carske porodice, koja je bila mecena patrijaršije.
Kao poklon poneo je „Tajnu večeru“ izrađenu početkom 20. veka. Pretpostavku da je ova jedinstvena ikona bila svadbeni dar za kralja Aleksandra i kraljicu Mariju, ruši podatak da su se oni venčali 1922. godine.
– Ona je ručni rad majstora čuvene radionice Salsa u istočnom Vitlejemu. Reljefna ikona u sedefu je dimenzija 73,5 sa 67,5 centimetara. Svaki lik i ornamenti su urađeni posebno. Ikona je izuzetna retkost zbog materijala od kog je izrađena. U sredini gornjeg dela okvira postojala su dva manja medaljona. Međutim, očuvan je samo levi sa prikazom krštenja Hristovog. Kralj Aleksandar je poklon odmah predao na čuvanje Zadužbini kralja Petra I Karađorđevića na Oplencu – kaže upravnik Zadužbine Dragan Reljić.
Međutim, ubistvo i sahrana kralja Aleksandra 1934. godine odredili su i sudbinu ove ikone. Ona je „zapala“ za oko zloglasnom Hermanu Geringu, dok je bio na sahrani na Oplencu, kao predstavnik Trećeg rajha i Adolfa Hitlera. Čim je počeo Drugi svetski rat, Gestapo je po Geringovom naređenju ikonu preneo u njegovu vilu u Nemačkoj.
– Nakon što je položio venac na grob kralja Gering je u Petrovoj kući video ikonu „Tajna večera”. Poznato je da je bio veliki zaljubljenik u umetnička dela. Ta poseta odredila je i neobičnu sudbinu ikone u sedefu, jer je on već tada skovao plan kako da je se domogne. U maju 1941. godine je već bila u njegovoj spavaćoj sobi – objašnjava Reljić putešestvije vrednog poklona.
Osim ikone, u specijalnim sanducima nacisti su sa Oplenca odneli i mnoge druge vredne istorijske predmete. Nakon poraza i kapitulacije Nemačke sve pokradena umetnička dela širom Evrope, pa i ona sa Oplenca, završili su kod saveznika. I tada je trebalo umešnosti da se opljačkano blago iz Topole vrati tamo gde i pripada. Presudnu ulogu u vraćanju ikone odigrali su, kako se navodi u istorijskim arhivama, jedan od Titovih ljudi od poverenja i jedan poverenik Ozne iz okoline Topole.
Detalji ove operacije nisu do kraja poznati, ali u nekim dokumentima Ozne se navodi „da je obavljen dobar posao i da je ikona vraćena”. Tako je 1947. godine u Petrovu kuću na Oplencu vraćen poklon jerusalimske patrijaršije kralju Aleksandru i veruje se da će tu zauvek ostati. Postoje i nezvanične priče da je ona bila razlog za prvi ozbiljni sukob Josipa Broza Tita i Aleksandra Rankovića. Prvi je hteo oplenačku ikonu bliže sebi, a drugi se tome žestoko protivio, uz obrazloženje da je ona istorijsko nasleđe Srbije i treba da bude na Oplencu.
Tekst i foto: Biljana Nenković
