Posetiocima sajmova i drugih manifestacija hrane i pića dobro je poznat Mladen Đaković iz Lukićeva, sela nedaleko od Zrenjanina. Njegova tezga puna prerađevina od crne ribizle upakovanih u staklene tegle, teglice, flaše i flašice, privlači znatiželjnike, ali i kupce. Jer, to je retka prilika da se kupe zdrave, ukusne i retke delicije od ove voćke za koju su neki samo čuli, ali nisu bili u prilici da osete njen ukus. Naime, crna ribizla je jedna od najređe gajenih voćnih vrsta kod nas. Na pijačnim tezgama i u marketima retko se pojavi. Po nekad mogu da se nađu grozdići crvene ribizle. Da priča bude još zanimljivija, porodica Đaković, Dušanka i Mladen, ribizlu ne gaje u Banatu, već u Mačvanskom okrugu, u Družetiću, nedaleko od Koceljeve.
Voćarima je jasno zbog čega Đakovići ribizlu ne gaje u Lukićevu. Onima manje upućenim da pojasnimo. Zemlja u Lukićevu je peskovita, posna i što je najveća mana – suva. Vode nema, a ribizla ne može bez nje.
Kakvi su zahtevi ribizle u uzgoju, da li je bolja za konzum ili preradu, možete pročitati u nastavku teksta, ukoliko se pretplatite na naše štampano ili elektronsko izdanje.
