Obrada zemljišta u vinogradima predstavlja ključnu agrotehničku radnju za održavanje zdravlja biljaka, povećanje prinosa i očuvanje kvaliteta grožđa. Obradom se stvaraju povoljni uslovi za rast i razvoj vinove loze, omogućava adekvatna aeracija, poboljšava vodni režim zemljišta i suzbijaju korovi. Istovremeno se olakšava primena drugih mera kao što su đubrenje i navodnjavanje.
Vinova loza je višegodišnja biljka koja se prilagođava različitim tipovima zemljišta, ali kvalitet podloge direktno utiče na njen rast, razvoj i produktivnost. Da bi se stvorili povoljniji uslovi za rast korena, zemljište valja povremeno rastresti, odnosno obraditi. Koji tip obrade će se odabrati, zavisi od više činilaca.
Pre sadnje, duboka brazda
Da pojasnimo. Zemljište u vinogradu se ne obrađuje uvek na isti način, istim oruđima i ne primenjuje isti tip.
Pre podizanja vinograda, potrebno je sprovesti detaljnu pripremu zemljišta kako bi se obezbedili optimalni uslovi za rast vinove loze. Priprema uključuje nekoliko ključnih koraka. Prvi je duboka obrada. Pre sadnje, zemljište se duboko ore na dubinu od 50 do 70 cm kako bi se razbili sabijeni slojevi i omogućilo korenu da prodre u dublje slojeve. Ona je posebno važna i neizbežna na zemljištima s teškom teksturom.
Pre osnovne obrade, u zemljište se unose organska đubriva – stajnjak, kompost, ali i mineralna hraniva kao što su fosfor i kalijum. Ovi elementi su ključni za početni razvoj vinove loze. Posle duboke obrade, zemljište se fino izravna kako bi se olakšala sadnja vinove loze i sprečila erozija. Ovo se radi na parcelama na kojima je zemljište ravno. Na nagnutim terenima zemljište se obrađuje rigolovanjem. Tako mu se poboljšava struktura i smanjuje rizik od spiranja hranljivih materija.
Za slabije upućene da objasnimo. Rigolovanjem se rastresa zbijeni nepropusni sloj zemljišta i stvaraju povoljni uslovi za nesmetan porast i grananje mladog korena. Ono treba da se obavi najmanje tri meseca pre sadnje loze kako bi se zemljište sleglo.
Maksimalne prednosti minimalne obrade
U zasnovanom vinogradu zemljište se obrađuje na drugačiji način, a te metode se mogu podeliti na osnovne i dopunske. Izbor metode zavisi od tipa zemljišta, klimatskih uslova i sistema gajenja vinove loze.
Tradicionalna obrada uključuje primenu raznih oruđa i mašina, kao što su plugovi, drljače, freze i tanjirače, a ima za cilj da razbije površinski sloj zemljišta, smanji zbijenost i spreči rast korova. Ore se najčešće na dubinu od 20 do 30 cm. Tako se razbijaju zbijeni slojevi zemljišta i poboljšava njegova struktura, a to se radi u jesen ili rano proleće.
Posle oranja sledi drljanje koje ima zadatak da fino usitni zemljište, razbije grumenje i pripremi ga za sadnju ili setvu pokrovnih useva. Takođe, ovom merom se suzbijaju korovi.
Freziranjem se zemljište plitko obrađuje, najčešće prostor između redova vinove loze.
Tako se smanjuje konkurencija korova i poboljšava apsorpcija vode.
Konzervacijska obrada, poznata i kao minimalna ili redukovana obrada, postaje sve popularnija u savremenom vinogradarstvu zbog ekoloških i ekonomskih prednosti. Ova metoda podrazumeva minimalno mešanje zemljišta i očuvanje prirodne strukture i mikroflore. Minimalna obrada uključuje samo pliću obradu, poput plitkog oranja ili tanjiranja, kako bi se očuvala organska materija i smanjilo narušavanje prirodnih slojeva zemljišta. Ova metoda smanjuje eroziju i poboljšava očuvanj e vlage.
Ne treba zaboraviti ni malčiranje. Ova tehnika podrazumeva prekrivanje zemljišta organskim ili sintetičkim materijalima (slama, kompost, plastične folije), čime se smanjuje rast korova i isparavanje vode, a ovom tehnikom se čuva, pa čak i povećava sadržaj organske materije u zemljištu.
Pokrovni usevi štede gorivo
No-til tehnologija je najmlađi tip obrade. Po ovoj tehnici zemljište se ne obrađuje mehanički. Umesto toga, pokrovnim usevima se suzbija korov i čuva struktura. Ova metoda smanjuje emisiju ugljendioksida i potrošnju goriva, ali zahteva precizno upravljanje pokrovnim usevima i herbicidima.
Piše: Dipl. inž. Dalibor Cvetanović, PSS služba u Leskovcu
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
