PLODORED PRVI USLOV BAŠTOVANSKOG BERIĆETA
Povrće se seje u jesen i u proleće, i svaki baštovan zna da nije dobro da se jedna te ista vrsta više uzastopnih godina gaji na istom mestu. Pravilo je da treba da prođu tri – četiri vegetacije pre nego što se na određenoj parceli ponovi setva neke povrtarske kulture, a koje vrste jedna drugu smenjuju i zašto, to nije baš svima jasno. Zbog čega je to potrebno da se zna? Izbor vrsta koje će se gajiti uglavnom zavisi od potreba i ukusa članova domaćinstva. Valja takođe birati biljke prilagođene domaćim agroekološkim uslovima, a prednost davati autohtonim sortama i lokalnim populacijama.
Planiranje bašte zavisi od oblika i veličine parcele, nagiba i osunčanosti, a tip zemljišta i njegova pH vrednost određuju koje vrste mogu da se gaje. Naravno, ne mogu se na jednom porodičnom posedu stvoriti parcele s optimalnim karakteristikama za svaku vrstu povrća posebno.
Rečeno jezikom struke, povrće se gaji u tropoljnom, a najčešće četvoropoljnom plodoredu, a vrste se smenjuju na bazi iskoristivosti stajnjaka. Prvo polje čini povrće koje se obilno đubri stajnjakom, smenjuju ga biljke s manjim zahtevom za ovim organskim đubrivom, u trećoj vegetaciji tu se gaji povrće kojem nije potrebno mnogo organske materije, a u četvrtoj leguminoze koje obogaćuju zemljište azotom (grašak, pasulj, boranija, bob i dr.) i koje se ne đubre stajnjakom. Drugo polje, dakle, čine vrste koje koriste stajnjak koji je pretekao biljkama prvog polja. Sledeće vegetacije na drugom polju se seju biljke kojima stajnjak i nije preko potreban, treće godine ukorenjuju se leguminoze, a pred četvrtu vegetaciju se unosi stajnjak i seje povrće koje je veliki potrošač organskog đubriva. Može se slobodno reći da je smena vrsta, kako horizontalna po poljima, tako i vertikalna po vegetacijama, identična.
U intezivnom povrtarskom plodoredu na jednoj parceli mogu da se smenjuju dve-tri vrste u toku jedne godine. Ali je tada smena malo drugačija. Kao predusev seju se vrste koje brže dospevaju i beru se pre setve ili sadnje glavnog useva, zatim povrće koje se usejava između drugih vrsta, kao drugi, a ponekad i treći usev.
Svako povrće bira zemljište prema nekom svom afinitetu. Pa tako, iako se zbog potreba porodice, na malom posedu jedna vrsta ne može posejati po čitavoj bašti, valja znati kakve uslove koja grupa povrća traži. To saznanje je dragoceno i za proizvodnju na većoj površini.
Za karfiol vlažna parcela
Karfiol je takođe iz porodice kupusnjača, ali je osetljiv na niske temperature pa za njega valja pažljivo birati parcelu s plodnim zemljištem koje dobro zadržava vlagu. Optimalna temperatura za njegov rast je oko 18 stepeni dok one preko 25, u uslovima suše, ometaju razvoj cvasti. Ovo povrće traži dosta hrane i dolazi na prvo mesto u plodoredu, a gaji se kao i ostale kupusnjače, uz paradajz, kadificu, neven itd. Pri pravljenju plana setve valja odabrati i pravu sortu. Većina ima belu, ali postoje i one s narandžastim, zelenim i ljubičastim cvastima.
Paprika s bosiljkom i(li) facelijom
Za papriku treba ostaviti najravniji deo bašte, ili onaj s najmanjim nagibom. Ova biljka voli toplotu u fazi klijanja i nicanja, a tokom rasta, cvetanja i zametanja plodova odgovaraju joj temperature oko 25 stepeni. Na ovoj toploljubivoj biljci prva oštećenja od niskih temperatura nastaju već na -1 stepen. Ovo povrće ne podnosi zasenjena mesta, a najbolje uspeva kada su redovi biljaka postavljeni u smeru sever jug, što može da poveća prinos i do 10 procenata. Paprici prijaju laka, peskovita zemljišta. Tokom rasta troši dosta hrane i u plodoredu dolazi na prvo mesto, a na tu leju se može vratiti tek posle 4 do 5 godina. Ne treba je gajiti posle paradajza, krompira i vrežastog povrća. Paprika se gaji kao glavni usev, a između se rasađuje bosiljak ili seje facelija. Za jesenju berbu može se saditi posle ranog graška, a uvek treba razdvajati slatku i ljutu papriku, zbog mogućeg ukrštanja.
Kelj slađi posle mraza
Kelj je otporan na mraz, može da ostane u bašti tokom zime, isto kao i kelj pupčar, a i boljeg je ukusa kada ga uhvati barem jedan mraz. Zauzima prvo mesto u plodoredu i dobro uspeva ako se sadi posle graška, boranije, krastavaca i krompira. Na isto mesto se može vratiti tek posle tri-četiri godine. Može se saditi uz paradajz, spanać, celer, neven, lekovito bilje, grašak, krompir.
Odrasla biljka kelja pupčara ili prokelja je veoma otporna na mraz i hladne uslove tako da se najčešće gaji za jesenju i zimsku berbu. Raste dugo i posle njega u istoj vegetaciji se ne može gajiti ništa drugo. Zato se za njega ostavlja parcela koja se neće obrađivati ni u jesen, jer na otvorenom može ostati i preko cele zime. Nema neke posebne zahteve prema zemljištu, kao i ostale kupusnjače, dolazi na prvo mesto u plodoredu, a sadi se od prve polovine jula, posle graška, šargarepe, crnog luka i drugog, već ubranog povrća.
Ni studen, ni vrućina ne smetaju peršunu
Peršun voli svetlost, zasenjenost mu smanjuje sadržaj eteričnog ulja. Najbolje uspeva na srednjelakom i lakom, fino pripremljenom zemljištu, slabo kisele, neutralne i slabo bazne pH vrednosti. On je otporniji na hladnoću od šargarepe i može podneti temperaturu do -10 stepeni, razvijen koren i do -20, a dobro podnosi i visoke letnje vrućine i kraća sušna razdoblja. Dobre komšije su mu paradajz, rotkva i rotkvica.
Za šargarepu navodnjavanje obavezno
Šargarepa ne traži mnogo toplote, a biljka i koren su otporni na niske temperature. Odgovaraju joj laka, plodna, humusom bogata i rastresita i blago kisela zemljišta, dok je na jače kiselom koren osetljiv na bolesti. Za setvu treba birati sunčana i otvorena mesta, ravna ili na blagom nagibu. Najvažnije je dobro obraditi i usitniti zemlju. Jedan od važnih preduslova za gajenje šargarepe jeste i mogućnost navodnjavanja. U suprotnom, na parcelama bez navodnjavanja formira se sitan koren, lošeg kvaliteta, deformisan i čvrst. Šargarepa na isto mesto može doći tek posle tri-četiri godine. Gaji se posle paradajza, kupusa, paprike i mahunarki.
Paštrnak voli fino, cvekla rastresito
Paštrnaku je potrebno fino obrađeno zemljište na otvorenom, sunčanom mestu. Ne podnosi celodnevnu zasenu, te za njegovo gajenje treba ostaviti osunčani deo bašte. Cvekli treba obezbediti otvoren, sunčan položaj i plodno, duboko, rastresito zemljište neutralne pH vrednosti. Odgovara joj umerena temperatura, a dobro podnosi i visoku i nisku. Na isto mesto ne vraća se najmanje tri godine.
Spanać se dobro slaže s drugim povrćem
Spanaćse može gajiti tokom cele godine kako u zaštićenom prostoru tako i na otvorenom, u bašti, pod uslovim da ima dovoljno vode za zalivanje, jer koren biljke se uglavnom prostire u površinskom sloju zemljišta, koje se lako isuši. On dobro podnosi niske temperature i zimu, a idealna temperatura za rast je od 18 do 22 stepena. Na nižim temperaturama listovi budu sitniji i deblji. Ne treba ga gajiti zajedno sa drugim biljkama iz porodice henopodijace, kao ni sejati u njihovoj blizini. Dobro se dopunjava s drugim povrćem, jer ima kratku vegetaciju pa se brzo mogu smenjivati vrste. U mešovitoj setvi može se usejavati između drugog povrća. Slaže se sa kupusom, celerom, crnim lukom, graškom, jagodama, salatom. Prilikom odabira sorti voditi računa kako pojedine podnose visoke letnje temperature. Nekim sortama odgovara isključivo prolećna i jesenja setva.
Vrućine zaustavljaju rast graška
Grašak je biljka umerene, kontinentalne klime. Visoke temperature zaustavljaju rast, cvetanje, zametanje i razvoj mahuna, te dovode do brzog starenja biljke. Traži ocedna zemljišta, blago kisele do neutralne reakcije. U plodoredu dolazi na treće mesto i dobro uspeva posle korenastog i lukovičastog povrća. Dobar je predusev za većinu biljaka, a najbolji je za papriku, paradajz, kupus i kornišone.
Visoke temperature potrebne krastavcu
Krastavac ima povećane potrebe za visokim temperaturama, na 10 odbacuje cvetove, na 6 prestaje sa rastom, a izmrzava na – 0,5 stepena. Pri višim temperaturama formira se veći broj muških cvetova, a pri niskim više ženskih. Za ovo povrće treba obezbediti dobro obrađeno i plodno zemljište. Podnosi kisela, neutralna do slabo bazna zemljišta. Nalazi se na prvom mestu u plodoredu. Ne treba ga gajiti posle šargarepe, paštrnaka, plavog patlidžana i paprike, a za jesenju berbu seje se posle graška, ranog krompira, salate, spanaća i ranog kupusa.
Blitva se može gajiti i zimi
Blitva se može gajiti u uobičajeno vreme vegetacije, ali i tokom zime, otporna je na niske i visoke temperature ali i bolesti. Odgovara joj plodno zemljište neutralne rN vrednosti, a slaže se sa rotkvama, rotkvicama, šargarepom, boranijom. Mogu se gajiti sorte s dugim i širokim, mesnatim, belim lisnim peteljkama s glatkim ili malo talasastim liskama. Listovi za branje stižu već dva meseca posle setve.
Boranija treća u plodoredu
Boranija traži laka, rastresita, plodna zemljišta. Optimalna temperatura za rast je 18 do 20 stepeni, a mlade biljke izmrzavaju na – 5. Dolazi na treće mesto u plodoredu i gaji se na površinama na kojima nisu sejani grašak, soja ili detelina. Najbolje uspeva posle korenastog i lukovičastog povrća, a za jesenju berbu seje se posle ranog krompira, kelerabe, spanaća.
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
