Danas je teško zamisliti novogodišnje praznike bez jelke. Bilo da je prava ili veštačka, minimalistička ili raskošna, ona je simbol topline, zajedništva i početka nečeg novog, a način na koji je kitimo često govori više o nama nego što mislimo.

Od Dragana Gajića, vlasnika rasadnika “Lepo polje” iz Ljiga, saznajemo šta se najviše traži za novogodišnje praznike.

Kako je sačuvati i opet zasaditi

Najjeftinija je obična zelena smreka, kaže rasadničar iz Ljiga, pa se ona najviše i koristi. A najefektnija, i koja najduže može da traje, je bodljikava srebrna smreka. Ona je ipak skuplja. Stvar je u tome da se kupi biljka sa busenom, a to je vrlo, vrlo retko. Ako ste već odlučili da kupite biljku sa busenom, onda bi trebalo i da znate gde da je držite.

– Kada se drvo kupi za Novu godinu, ne sme se držati blizu radijatora ili grejnih tela. Ako se drži nekoliko dana u stanu, posle praznika treba što pre da se iznese u hladan deo prostorije, hodnik ili u podrum, da tu bude nekoliko dana. Tek posle nekoliko dana iznese se napolje, kada nije mraz – objašnjava Dragan Gajić. – Tako se biljka postepeno prilagođava i onda može da se posadi u bašti ili da se pokloni nekoj školi ili ustanovi, i da je oni zasade na otvorenom prostoru. Ja sam po profesiji učitelj, pa zato pominjem školu.

Od Gajića saznajemo da gustina iglica zavisi od toga kako se drvo gaji:

– Ako je zemljište izuzetno plodno, onda biljka raste brže, između grana je veće rastojanje i onda su one ređe. A ukoliko raste sporije, onda je između grana manje rastojanje i same iglice su gušće.

Mnogi se pitaju da li grane, ako se malčice osuše dok su u zatvorenom prostoru, mogu da se povrate kada se zasade na otvorenom prostoru.

– Veoma teško – odgovara Gajić. – U principu, vrlo teško se prima jelka koja bude nekoliko dana okićena za Novu godinu u toplom stanu, pa se posle toga iznese napolje na veliku hladnoću. Pogotovo se teško prima jer svi koji je kupuju za Novu godinu, trude se da bude što manji busen, ne kupuju za zatvoreni prostor sa ogromnim busenom.

I još jedna važna stvar: kako biste jelku sačuvali i mogli da je zasadite posle praznika, potrebno je da je polivate vodom, orošavate.

Busen nikad ne sme biti suv

– Treba da se orose redovno, ali vrlo važno je i da busen bude umereno vlažan, odosno da ne bude suv. Ako je busen suv, onda biljka ne može da se presađuje i da voda stiže do iglica. I još nešto što narod ne zna je i to kada se iznese biljka na hladan vazduh, pogotovo na mraz, a u busenu nema vode, onda mraz crpi vodu iz onih četina i onda se četine suše, jer ostaju bez vode. Ako u busenu ima vode, onda je veća verovatnoća da će ostati i da će se primiti – precizan je naš sagovornik.

A gde jelke najbolje uspevaju, u malim baštama, ispred zgrade ili kuće, ili u prirodi na otvorenom prostoru, pitamo?

– Svejedno je. Gde god se posadi, to je mnogo lepo, jer ono doprinosi i ekologiji i zdravlju. Mnogi nemaju svest o tome da to drvo treba vratiti u prirodu. Svojevremeno prodavajući jelke sa busenom u Beogradu, na pijaci Stari Đeram, mnogo njih je zahtevalo da smanjim busen ili da se testerom smanji broj grana da bi oni mogli da kupe jelku. Jednostavno, oni nemaju svest o ekologiji. Mora da se povede akcija, da se svaka biljka iznese napolje i zasadi posle praznika, da se pokloni školama, vrtićima, ustanovama sa decom ometenim u razvoju… Ja sam uvek donirao takve jelke. Deci treba pričati o važnosti biljaka, o važnosti pozitivne energije koju one imaju na čistom vazduhu, i onda će i deca o njima da vode računa – kaže Dragan Gajić.

Od tri hiljade naviše!

Dragan Gajića pitamo i koliko će otprilike koštati jelke koje ćemo ukrasiti za novogodišnje i božićne praznike.

– Ja u ovom trenutku zaista ne znam cenu novogodišnje jelke, ali verujem da neće biti manje od tri hiljade, pa do nekoliko desetina hiljada. Tri hiljade dinara verovatno treba izdvojti za jelku visine od metra do metar i trideset centimetara. Nažalost, sve manje se prave jelke prodaju i sve manje traže za praznike. Ljudi se okreću plastičnim jelkama – zaključuje naš sagovornik.

Piše: Dijana Maksimović