Na pobrđu oko sela Vodice kod Smederevske Palanke, poznatog po velikom srpskom novinaru Peri Todoroviću, ponovo se rađa gotovo zaboravljena priča o mušmuli i drenjini, voćkama koje su vekovima krasile šumadijska dvorišta, a danas su prava retkost. Mušmula se nekada često gajila u ovim krajevima. Bila je deo svake bašte i zimnice, ali je poslednjih decenija gotovo nestala. Novinar Peđa Filipović iz Topole odlučio je da je „vrati u život“ i dokazuje da priroda nikada ne zaboravlja one koji joj se s poštovanjem vraćaju.

Zasad mušmula i drenjina u Vodicama danas je prava mala oaza mira i čiste prirode. U proleće je to more cvetova, a zimi miris prezrelih plodova podseća na detinjstvo i vremena kada su mušmula i drenjina bile obavezne u svakoj kući.

– Ideja se rodila 2012. godine, kada smo supruga Dijana i ja odlučili da sebi stvorimo kutak mira, daleko od brzog ritma i stresa posla i svakodnevnih obaveza. Na dedinom imanju moje supruge u Vodicama, zasadili smo mušmule i drenjine na površini od oko 60 ari – priča nam Filipović, koji osim novinarstva i konsaltinga u poljoprivredi, s ljubavlju gaji i ove dragocene voćke.

Posao za celu porodicu

U poslu mu često pomaže supruga, dok podršku u svemu pružaju i njihova deca – sin Teodor i ćerka Nika koji rado provode vreme u prirodi i tako uče lekcije o biljkama i životu na selu. Jer, kako kaže naš sagovornik, ovaj zasad je više od posla, to je porodična priča i lekcija za budućnost.

– Mušmula je, objašnjava, gotovo neuništiva. Ne traži mnogo, otporna je na bolesti i štetočine, prkosi vremenu i prirodi i može da rađa i kada su uslovi minimalni.

Ona ima mnogo više vitamina i voćnih kiselina od južnog voća koje svakodnevno jedemo. Bere se tek posle prvog mraza, a plodovi su pravi prirodni lek za imunitet, probavu i krvne sudove. Nije zahtevna, ali što joj se više posvetite, više vam uzvrati – ističe Filipović.

Pored mušmule, u zasadu je i dren — još jedna autohtona i izuzetno lekovita voćka. Drenjina i mušmula su kod nas često zapostavljene, ali njihova vrednost je neprocenjiva. Imaju i do deset puta jača lekovita svojstva od nekih poznatijih lekovitih biljaka.

– Nekada sam mislio da je miris mušmule tek uspomena iz detinjstva, nešto što se više ne vraća. Danas taj miris ponovo živi među drvećem koje sam sadio vlastitim rukama, među ljudima koji veruju da priroda i dalje ima šta da nam kaže. U svakoj mušmuli i svakom drenu koje uberemo krije se strpljenje, ona tiha snaga zemlje koju mnogi više i ne primete – sa setom kaže ovaj novinar-voćar.

Mušmula (Mespilus germanica ) i dren (Cornus mas) predstavljaju dve autentične voćne vrste koje vekovima zauzimaju posebno mesto u srpskoj tradiciji i narodnoj medicini. Njihova nutritivna i lekovita svojstva čine ih dragocenim sirovinama kako za domaćinstva, tako i za male proizvođače koji neguju prirodnu proizvodnju.

Dren važi za simbol zdravlja i dugovečnosti. Njegovi plodovi bogati su antocijanima, kalcijumom i gvožđem, a poznati su po sposobnosti da regulišu krvni pritisak i ojačaju krvne sudove. Drenovina je izuzetno čvrsto drvo, pa se i u narodnoj tradiciji koristi izraz „zdrav kao dren“. Kombinacija simbolike mušmule i drena odražava mudrost i istrajnost u poljoprivredi.

Iz hobija nastala i rakija

U budućem voćnjaku prvo je zemljište očišćeno od korova pa je uzorano i izfrezirano. Zatim su obeležena mesta za sadnju i tu, nedaleko od izvora mineralne vode, podignut je voćnjak. Mušmule su sađene na razmaku 3 x 3 metra dok su jamići za drenjine kopani na razdaljini 3 x 2,5 metra. Kada su voćke počele da rađaju pokazalo se da je sklop gust, da je trebalo da se mušmule sade na 4 x 4 a drenjine na 3 x 3 metra. Ali, greška se posle toliko godina i berbi, ne može ispraviti.

Istraživač po prirodi, Peđa je posadio obe vrste drena: kalemljeni formiran kao stablo i šumski kao grm. Zbog različitog habitusa voćke su sađene svaka u svom delu voćnjaka. Da je drugačije, robusna mušmula bi ugušila dren.

Valja znati da su i mušmula, i dren veoma skromne voćke koje donose rod i na siromašnim zemljištima i da nema potrebe za dodatnim đubrenjem niti zaštitom. Prevelika količina đubriva, posebno azotnih, može čak i da smanji otpornost voćke i kvalitet plodova. Jedino im prija povremeno unošenje stajnjaka ili komposta koji podstiču autentičan ukus i lekovita svojstva plodova.

Cilj porodice Filipović nije bio da naprave biznis, već da rade nešto što ih ispunjava, te su stvorili sebi zanimljiv hobi. Kasnije se pokazalo da od toga može da se zaradi. Iz hobija je nastala i rakija, proizvod po kojem su ovaj voćnjak i voćar na daleko čuveni. Kada jedne godine nije bilo otkupa svežeg ploda, sav rod je završio u kazanu. Tako je nastala rakija od mušmule, simbolično nazvana Mušmuluk, kao i čitavo domaćinstvo koje je za većinu žitelja ovog kraja poznato samo pod tim imenom.

– Proces pripreme komine za ovu vatrenu vodicu je zahtevan, ali vredan svakog truda. Mušmula se bere kasno, treba da odstoji, vrenje mora biti sporo i tiho, temperatura kontrolisana. Dobije se malo ali vrednog blaga – rakija specifične arome, ljubitelji žestoke kapljice kažu da ih na mah podseća da dobru jabukovaču, a na mah na aromatičnu dunjevaču – objašnjava Filipović.

Ovaj jedinstveni destilat do sada je osvojio pet zlatnih medalja na međunarodnim takmičenjima, uključujući i „veliko zlato“ u Topoli, što je dokaz da i iz male porodične proizvodnje mogu poteći velika dela. U inostranstvu je rakija od mušmule izuzetno cenjena, u Nemačkoj i Francuskoj litar se plaća i do 140 evra.

Lekovite poslastice

Sok, slatko, pekmez i džem od zrelih drenjina dobri su gotovo koliko i sveži plodovi. Zato se smatraju prijatnim i lekovitim poslasticama koje bi što češće trebalo da se nađu na trpezi. U našim krajevima se za Božićne praznike kada se priprema česnica, pored oraha, doda i drenjina, da cela porodica bude – zdrava kao dren.

Pekmez

Potrebne su zrele drenjine i šećer.Drenjine preliti ključalom vodom i posle desetak minuta procediti, propasirati, odvojiti koštice i staviti u veću šerpu. Dodati onoliko šećera koliko ima propasiranih drenjina. Polako mešati i kuvati dva sata, u zavisnosti koliko gust pekmez želite dobiti. Vruć pekmez se sipa u tegle, stavi u zagrejanu rernu da se uhvati korica. Zatim se poveže celofanom ili uvrne poklopac. Kada se sipa u tople tegle samo se uvrne poklopac, tegla okrene i tako drži dok se ne prohladi a onda vrati u uspravan položaj. Čuva se u špajzu na hladnom i suvom mestu.

Liker koji leči

Lekoviti liker se priprema od 500 g zrelih mušmula, 2,5 dcl vode, 250 g smeđeg šećera ili 20 g meda, 1 l vinjaka. Mušmule operite, isecite im peteljke i stavite ih u veću teglu. Prokuvajte vodu i šećer ili med pa prelijte preko njih. Posle toga dolijte vinjak i sve sastojke lagano promešajte. Teglu zatvorite i ostavite da odstoji na toplom 15 dana. Povremeno protresite i posle dve nedelje procedite. Proceđenu tečnost sipajte u staklene flaše, dobro zatvorite i čuvajte na hladnom mestu.

Piše: Svetlana Mujanović