VINOGRAD NEMA ZIMSKOG ODMORA
Obično se misli da se posle berbe vinograda proda grožđe ili pravi vino, pije i čeka proleće. Svi koji tako misle su u velikoj zabludi jer tokom perioda novembar – februar obavljaju se veoma važni poslovi bez kojih nema kvalitetnog grožđa i berićetne berbe naredne godine. Najbitniji poslovi koji se obavljaju tokom zimskog mirovanja su zaštita čokota od niskih temperatura, jesenja duboka obrada zemljišta, jesenje đubrenje i rezidba vinove loze.
Zaštita od niskih zimskih temperatura je neophodna u mladim zasadima i u područjima gde temperature padaju na – 15 stepeni i niže. Zaštita se sastoji u potpunom ili delimičnom zagrtanju čokota, a otpornost loze zavisi od nakupljanja šećera u jesenjem periodu, jer dokazano je da bolje sazrevanje znači i veću otpornost na niske temperature.
Posle hladne zime sledi „terapija“
Zavisno od inteziteta i dužine trajanja niskih temperatura, one mogu izazvati različite štete. Tako na – 15 stepeni izmrzavaju okca pojedinih sorti, na – 25 do – 30 stepeni izmrzavaju svi nadzemni organi. Zbog toga se poslednjih godina sorte vinove loze odabiraju u zavisnosti od rejona ugroženosti. Manje otporne se sade u toplijim područjima, dok otporne sorte imaju prednost u kontinentalnim rejonima s jakim mrazevima. Većina sorti ima slabiju otpornost krajem zime, bolju početkom, a najbolju sredinom zimskog perioda.
Terapeutske mere ili mere revitalizacije vinograda se primenjuju posle pojave ekstremno niskih temperatura i zato se i zovu terapeutske. Čine ih odgovarajuća rezidba, intenzivna zaštita i đubrenje, što treba da doprinese revitalizaciji vegetativnog i rodnog potencijala.
Zimsko đubrenje vinograda obavlja se u zasadima koji se nalaze u fazi redovne rodnosti. Od mineralnih materija za svoju ishranu vinova loza najviše koristi azot (N), zatim fosfor (P), kalijum (K), kalcijum (Ca), magnezijum (Mg), gvožđe (Fe) i sumpor (S), a u manjim količinama i ostale elemente. Da bi se utvrdila prava potreba za hranljivim elementima, neophodno je povremeno uraditi analizu zemljišta. U godinama kada se analiza ne radi, vinogradari se pridržavaju orijentacionih količina mineralnih đubriva. U svaki hektar vinograda unosi se 150 do 300 kg KAN – a, 300 do 800 kg superfosfata, 150 do 400 kg kalijum sulfata, 8 do 10 t kalcijum karbonata, 3 do 5 kg mikroelemenata.
Zamena mineralnih đubriva stajnjakom
Dobar deo navedenih mineralnih materija može se zameniti i unošenjem na svakih 3 do 4 godine po 10 tona dobro zgorelog stajnjaka koji se mora inkorporirati (uneti) na veću dubinu prilikom obrade. Stajnjak se može zameniti i odgovarajućom količinom treseta, komposta, glistenjaka i drugih vrsta organskih đubriva.
Duboka obrada zemljišta obavlja se odmah po završetku vegetacije i to pre pojave zimskih mrazeva. U zasadima u kojima su razmaci sadnje veći taj posao radi mehanizacija – plugovi, tileri ili podrivači, a u uskorednim vinogradima prostor se ašovi ili se radi konjskom zapregom. U rodnim vinogradima lozu treba orezati u periodu mirovanja. U našim uslovima, u kontinentalnoj i umereno kontinentalnoj klimi, ovaj posao se radi zimi i u rano proleće, a gde su veći zasadi mora se orezivati tokom celog perioda mirovanja. U manjim vinogradima rezidba se započinje sredinom februara i to uobičajeno na dan Sv. Trifuna (14. februara) koji je zaštitnik i slava vinogradara. To se u potpunosti uklapa s vremenskim uslovima i stanjem u kojem se nalazi vinova loza. Do sredine februara još uvek je moguća pojava jakih mrazeva, a posle toga, ta mogućnost je manja. U tom periodu se može sagledati i stanje okaca i utvrditi njihova rodnost, pa je to pravo vreme za početak rezidbe. Vinogradari koji taj posao ne završe u februaru, mogu da ga urade i tokom marta i početkom aprila meseca.
Piše: Dipl. inž. Srđan Stanojlović, PSS služba u Valjevu
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
