Približava se vreme setve povrća za rasad, a večita dilema koja muči baštovane ostaje: da li koristiti pikiran ili nepikiran rasad? Nju mora da razreši svaki baštovan pojedinačno, jer odluka zavisi od puno činilaca.
Većina će se složiti da je pikirani rasad sigurniji i praktičniji za malog baštovana. Kod velikih, takav rasad poskupljuje proizvodnju, posebno na parcelama na kojima se povrće rasađuje mašinski.
Strogo kontrolisani uslovi
Za oba načina, pre početka proizvodnje rasada potrebno je dezinfikovati mesto sadnje (plastenik), alate i opremu koja se koristi. Kod uzgoja pikiranog rasada seme se poseje u kontejnere bez rupa ili u one sa 160 do 200 otvora, tj. da se napravi gusta setva. Prvo se stavlja supstrat za setvu koji se malo sabije i poseju se semenke koje se prekriju slojem istog supstrata i opet malo sabiju. Kontejneri se slažu na posebne stolove, redovno zalivaju, obično u dva navrata u razmaku od pola sata da bi se supstrat dobro prokvasio, kontrolišu se svetlost i temperatura, i rasad pikira kada biljke budu u fazi prva dva lista.
Pikiranje se može obavljati u PVC čaše, razne saksijice, ili kontejnere sa manjim brojem otvora. Posle pikiranja najbolje je sve biljke zaliti fungicidima na bazi propamokarb-hidrohlorida, a peti dan prihraniti NPK đubrivima formulacije 1:4:1 u količini od 30 grama u 10 litara vode zbog boljeg ukorenjavanja i razvoja korena. Sledeći put rasad se prihranjuje kada biljke dostignu polovinu svoje visine, a koriste se NPK đubrivima formulacije 1:1:1 u količini od 30 do 40 grama rastvorenih u 10 litara vode ukoliko se zaliva, ili 0,1 do 0,2 grama po posudici, ukoliko se hranivo prvo rasipa pa onda zalije. Fungicidima na bazi bakra valjalo bi uraditi preventivnu zaštitu protiv bakterioza i plamenjače, a isto tako insekticidima na bazi flanikamida ili acetamiprida protiv lisnih vaši.
Proizvodnju poskupljuju posude za pikiranje, sam proces pikiranja, ali i veća količina supstrata koja je neophodna da biljke odrastu do faze koja je optimalna za presađivanje. Međutim, ovakav rasad se mnogo lakše prima, biljke nisu izložene stresu, koren se ne povređuje.
Piše: Svetlana Mujanović
