Uzorkovanje zemljišta možda je i najbitnija stavka za jednog poljoprivrednika. Besplatno je, radi se na svakih pet godina, a mnogo znači. Jer… džaba vam zemlja ako ne znate šta joj fali, a još i pogrešne kulture sejete ili sadite. Kakav je kvalitet zemlje, koliko uzoraka godišnje se uradi, šta se i gde seje u Čačku i okolini, za Dobro jutro pričao je Milan Damljanović, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo u PSSS Čačak

– Čitav niz godina radimo analize zemljišta i godišnje uradimo od 1500 do 2000 uzoraka. Ove godine smo radili 1500 uzoraka zemljišta na teritoriji opština Arilje, Gornji Milanovac, Čačak i Lučani . Što se tiče  nekih osnovnih karakteristika svi tih zemljišta oko 75% ih je zakišeljeno. Zato je to jedan od osnovnih limitirajućih faktora za proizvodnju, najčešće povrtarskih kultura, a posebno lucerke i deteline jer su to kulture koje traže neutralno zemljište ili, eventualno, blago kiselo zemljište kakvih kod nas ima svega 20-25 procenata – objasnio je Milan Damljanović, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo u PSSS Čačak, naglašavajući da je kalcifikacija zemljišta neophodna.

– Generalno gledano kalcifikacija je neophodna da se vrši na tim zemljištima i u okviru tih parametara koji se rade daje se i preporuka za kalcifikaciju, koja obavezno ide uz veću količinu stajnjaka. Takođe je jedan od limitirajućih faktora na ovim zemljištima relativno nizak sadržaj humusa koji se mora povećati – zemljišta na ovom terenu su prilično raznolika, negde „teža“, negde malo bolja, ali im generalno fali fosfora.

– Generalno gledano sva zemljišta od kojih najviše ima u brdsko-planinskom području smonica, parapodzola, pseudoglejeva, a  u ravničarskom delu to su uglavnom aluvijalna zemljišta i koriste se za proizvodnju povrća, to su zemljišta koja su najčešće solidno snabdevena kalijumom, ali imaju nedostatak fosfora, tako da mi dajemo preporuke za pojačan unos fosfora i unos formulacije đubriva koja imaju veći procenata fosfora, kao  i upotrebu mata – rekao je Damljanović, i istakao da je upravo sada, pa do februara meseca pravo vreme za prihranu zemljišta.

– Sve se radi pre osnovne obrade zemljišta, u kasnu jesen, tokom zime, ili urano proleće. To su đubrenja, a posle kraja februara ide aplikacija azotnih đubriva koja su vrlo sklona ispiranju, pa da ne bi otišla u druge slojeve zemljišta nego bila dostupna biljkama, onda se ona uglavom primenjuju u februaru mesecu. Može i u više navrata u celoj sezoni da se koristi, i tu na našim zemljištima, s obzirom na to da su zakišeljena, ne preporučujemo upotrebu uree, već isključivo KAN-a koji ima više koristi – kaže savetodavac, otkrivajući da poljoprivrednici koriste i biostimulatore u voćarskoj i povrtarskoj proizvodnji.

– Da, koristi se to, u manjem procentu, uglavnom za povrtarske i voćarske kulture. Koristi se čitav niz preparata, folijarno, manje direktrnom aplikacijom u zemljište. Uz sve preporuke vrlo je bitan i način obrade zemljišta. Da se koriste naoštrene plužne daske, što lakši traktori, redukovana obrada zemljišta i obrada zemljišta sa odgovarajućim mašinama, tako da nema preteranog gaženja zemljišta. Dubina oranja zavisi od onoga što želimo da sejemo ili sadimo. To su dobine od 10 cm pa do 25 do 30 cm za ratarske kulture, a za podizanje višegodišnjih zasada to je rigolovanje i to je od 45 do 65 cm dubine. Često poljoprivrednici i bez analize zemljišta znaju koja im je parcela bolja, koja je lošija i gde šta da seju. To su godine iskustva. U svakom slučaju po novom nacrtu Zakona o poljoprivredi se mora raditi analiza zemljišta na svakih pet godina, to će verovatno u budućnosti i biti limitirajući faktor za dobijanje subvencija – ipak, ima i onih koji ne rade uzorkovanje, mada je analiza besplatna.

– Analiza je besplatna, možda je u pitanju lenjost, jer ima i onih koji je ne rade. Na ovom terenu, realno gledano, je 30 posto ozbiljnih poljoprivrednih proizvođača, 30 posto je onih koji se poljoprivredom bave u manjem obimu, a ostalo su staračka domaćinstva, stari ljudi koji nisu zainteresovani, a pitanje je da li će tih domaćinstava  i biti za desetak godina –  zaključio je Milan  Damljanović, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo u PSSS Čačak.

Tekst: Zorica Dragojević

Koja kultura u koje zemljište

Na tim zemljištima manje plodnosti je najbolje gajiti sejane livade, onda žitarice koje imaju manje potrebe za kvalitetnim zemljištem, kao što je raž, tritikale, na nešto boljim zemljištima ratarske kulture, a na najboljim zemljištima koja imaju pH od 6 do 7,2 treba saditi povrtarske kulture – objasnio je Damljanović.