Modroplave bobice trnjine jedini su šumski plodovi koji se mogu naći u prirodi u ove hladne i snežne dane. Počinju sazrevati u septembru i tada su oporog ukusa. Zato se obično beru tek nakon prvih mrazeva, od novembra do marta, kada postaju slađe i mekše.
Tako omekšali plodovi idealni su za spravljanje sokova, likera, džemova i marmelade. U narodnoj medicini koriste se i drugi delovi biljke.
Posebno mesto u narodnoj medicini
Za trnjinu s pravom kažu da je zimska voćka. Njene plodove možete brati i tokom jeseni, ukoliko vam se ukaže prilika, ali u tom slučaju bobice zaledite u zamrzivaču pre upotrebe. Tako će se izgubiti opor ukus od koga vam se „stežu usta“ dok ih konzumirate.
Trnjina je trnovita, žbunasta listopadna biljka iz porodice ruža. Raste na neplodnim, kamenitim i i osunčanim padinama, pored puteva, i po šikarama. U planinskim selima veruju da, kada trnjine dobro rode, zima će biti oštra.
Trnjina je poznata i kao divlja šljiva, crni trn ili crni grm, i od davnina ima posebno mesto u narodnoj medicini. Lekoviti su joj koren, kora, cvet i list, ali su njeni plodovi posebna priča. Sitni su i koštičavi, veličine oko jednog centimetra. Bogati su vitaminom C, A, E i B6, kao i organskim kiselinama, ugljenim hidratima, mineralima i gorkim materijama.
Ko ne voli da bere, može da naruči
Koriste se kao sveži ili sušeni, a kao čaj dobri su za lečenje mnogih upalnih stanja, kao i za saniranje posledica dijareje i problema sa organima za varenje. Sok od sveže isceđenih plodova je odlično sredstvo za čišćenje pluća, a kompot za obnavljanje crevne flore.
Pored lekovitih, plodovi trnjine imaju i hranljivu vrednost. Postoje dokazi da su se koristili u ishrani još u kamenom dobu, dok se u staroj Grčkoj i Rimu često mogla videti na trpezama. U planinskim vrletima Starog Vlaha od trnjina su se odvajkada pravili ukusni džemovi, sirupi, likeri i mešana marmelada, a sastavni je deo i vodnjike, energetskog pića gorštaka, koje krepi i jača imunitet u zimske dane.
Pred naletom modernog, i voća uvezenog iz „dalekih krajeva“, trnjina je jedno vreme bila pala u zaborav. Na nju se dugo gledalo samo kao na korovsku biljku, ali joj se poslenjih godina poklanja sve više pažnje. A, i ukusne i organske džemove, sokove i druge đakonije od nje nije teško pripremiti. Oni koji ne vole šetnju po planini, plodove trnjine mogu dobiti poštom od gorštaka sa Murtenice i Zlatara, a sve češće se mogu naći i na pijačnim tezgama na Zlatiboru, Užicu, Novoj Varoši i drugim gradovima jugozapadne Srbije.
Džem nezaboravnog ukusa
Džem se kuva obično od kaše koja je ostala nakon ceđenja soka, a može i od celih bobica trnjine. Potrebni su 500 g kaše, 200 g šećera i jedna kesica vanilinog šećera. U kašu se doda malo soka ili crvenog vina da kaša bude ređa, i doda se šećer i vanil šećer. Smesa se kuva na tihoj vatri, uz neprestano mešanje dok je kaša ređa. Kad se dovoljno zgusne, sipa se u zagrejane tegle, koje se potom uviju u ćebe i ostave da se ohlade.
Tekst i foto: Željko Dulanović
