Ljutkasta rukola može da se gaji i u kućnim uslovima, i u hladnijim periodima godine. Laka je za gajenje, jer uspeva na minimalnim površinama, pa bila to i samo jedna saksija.
Najčešće se koriste sveži listovi, kao baza za salate kojoj se dodaju sirevi, orašasti plodovi i prelivi od maslinovog ulja, balzamika ili limuna. Poželjna je u ishrani preko cele godine.
Sukcesivna setva – berba u kontinuitetu
Rukola je otporna na bolesti i hladno vreme, prvi listovi mogu da se beru za oko mesec dana od setve, a može da se gaji i koristi u ishrani preko cele godine. Ova zeljasta biljka ima skromne zahteve, a pogodna je za male bašte, čak i za saksije i žardinjere.
Rukola može da se seje od februara do oktobra. Najbolje uspeva na lakim, peskovitim i srednje teškim zemljištima neutralne rN vrednosti. Potrebni su joj vlaga i sunce. Za vreme velikih vrućina traži polusenku, kako nežni listovi ne bi nastradali od ožegotina.
– Direktna setva se obavlja u martu, a ako vremenski uslovi dozvoljavaju može čak i krajem februara. Pogodnost kod uzgoja rukole je što setva može da se obavlja sukcesivno, kako bi se dobila berba u kontinuitetu. Međuredni razmak je od 15 do 30 centimetara, a u redu od 5 do 10 centimetara. Prva berba stiže za 30 do 40 dana od setve. Tamno zeleni listovi su znak da je sveže ubrana – kaže dipl. inž. Valentina Kovačević iz PSS službe u Kragujevcu.
Dubina setve je od pola do jednog centimetra. Setva je moguća na otvorenom kad temperatura pređe 4 stepena. Rukoli je potrebno redovno zalivanje i plevljenje. Bere se kada se formira rozeta listova. Moguće je brati samo listove ili čupati celu biljku.
– U sušnim periodima zalivanje bi trebalo da je svakodnevno. Kad biljka nema dovoljno vode, procvetaće i listovi će biti gorki. I u slučaju okasnele berbe biljka će gorčiti. Zato, ako se zakasni sa berbom, te listove treba odstraniti i sačekati nove, sveže, koji će se ubrzo razviti – kaže Valentina Kovačević.
Pogodnost gajenja rukole je što je otporna na bolesti i štetočine, te je upotreba hemijskih sredstava minimalna. Moguća je jedino pojava gljivičnih oboljenja zbog vlage, koja je inače potrebna rukoli, ali taj problem se rešava antifungicidima.
Ova aromatična biljka se kod nas najčešće koristi kao salata. Osim u svežem stanju, može da se blanširati poput spanaća. Može čak i da se suši, a potom da se koristi kao začin. Zdrava je zbog vitamina B i C, folne kiseline, gvožđa i cinka, te pozitivno utiče na imuni sistem, na jačanje i elastičnost zidova krvnih sudova. Koristi se za bolesti creva i želuca, kao i za regulisanje šećera u krvi.
Na mestu ubranog, izrasta novi list
– Kod rukole mogu da se beru samo listovi i tada će ona nastaviti da raste i dati još prinosa. Uzgoj rukole na otvorenom polju kod nas je vrlo redak, a u plastenicima sporadičan. Zagovornici zdrave hrane najčešće je gaje sami u saksijama, žardinjerama ili na omanjim površinama u baštama za sopstvene potrebe. Sa jednog kvadratnog metra može da se ubere oko dva kilograma rukole – kaže Valentina Kovačević.
Piše: Biljana Nenković
