Sasvim je izvesno da ruralna domaćinstva sa malim zemljišnim posedima ne mogu opstati ako se ograniče samo na proizvodnju žitarica. Moraju se okrenuti proizvodima koji donose veću dobit po jedinici površine, i opredeliti za više faze prerade. Ali šta odabrati i kako to postići?
Odgovor na ovo pitanje čuo se u Zadružnoj školi Zadružnog saveza Vojvodine, na konkretnom uspešnom primeru OZZ „Zlatno zrno“ u Bačkom Petrovcu. Ova zadruga, sa svojih oko 250 kooperanata, opredelila se za proizvodnju začinske paprike, krompira i crnog luka. Obezbeđuje sve, od plana proizvodnje, pa do stabilnog i sigurnog plasmana, uz redovnu isplatu proizvođačima. Praksa je pokazala da, zahvaljujući i odgovarajućoj opremljenosti, ostvaruju deset puta veći prihod po jedinici površine nego na žitaricama.
Tehnologija prilagođena usevima
U uslovima nedovoljno kontrolisanog uvoza, koji obara domaće cene povrća, Zadruga se snalazi tako što krompir i crni luk drži u skladištu kapaciteta 800 vagona, čekajući povoljnije cene u martu i aprilu sledeće godine. A, ugovorena proizvodnja začinske paprike redovno odlazi poznatim prerađivačima kod nas i u svetu. Čak preko 90 odsto mlevene začinske paprike ima kupce u inostranstvu.
Razlog je što začinska paprika proizvedena u Vojvodini i u okolini Leskovca, pored plameno crvene boje, sadrži iznad 180, a pojedinih godina čak i preko 300 asta, pa je znatno iznad standarda od 120 asta. Naša paprika se zato koristi za popravku začinske paprike iz Španije, Argentine, Kine i drugih država, gde se ostvaruje tri puta niži udeo vrhunskog kvaliteta. Za takav uspeh neophodni su savremena tehnologija, vrhunsko znanje, uporan živi rad, veliko ulaganje i još mnogo toga, i – svaka greška se skupo plaća.
– U odnosu na biološke zahteve začinske paprike valja, propisati i odgovarajuću tehnologiju – istakao je prof. dr Žarko Ilin.
– Pred svaku setvu neophodno je utvrditi hemijski sastav zemljišta u uzorcima uzetim na dubini do 30 santimetara. Obradom zemljišta postiže se potrebna struktura, povećava plodnost zemljišta i uništavaju se korovi.
Izbeći pozne mrazeve i abiotički stres
Profesor Ilin podsetio je da začinska paprika bolje podnosi visoke nego niske temperature. Ako se navodnjava, izdržava i do 45 stepeni, a mrazevi od svega 0,5 do 1,5 stepeni Celzijusa ispod nule će joj uništiti nadzemne delove. Ako paprika niče na 10 stepeni, to znači da je ne treba sejati na stalno mesto tek u maju, već u drugoj polovini treće dekade marta pa sve do prve dekade aprila, da nikne do prve dekade maja. Time će se izbeći kritičan period pojava niskih temperatura i mrazeva. Oni u prvoj dekadi aprila mogu dostići i – 2 do – 9 stepeni.
Uoči najave takvih mrazeva, moguće je primenuti fino, mikro kišenje, zatim pokrivanje biljaka agrotekstilom ili ih zaštititi na neki drugi način, a na osnovu njihovih bioloških zahteva i preporuka tehnologije. Istovremeno, obezbediće se brzo klijanje i nicanje tokom 10 do 15 dana, nakon čega se mogu videti redovi i prvi parovi pravih listova.
Sa optimalnim temperaturama od 25 do 28 stepeni nastaće odgovarajući broj cvetova, zatim sledi oplodnja i broj formiranih plodova. Nije isto ako se formira prosečno 2-3 ili 20 do 25 plodova po biljci, odnosno da li će prinos biti 8-9 ili 18 do 19 tona po hektaru. Uz cenu od 80 dinara po kilogramu paprike, prihod može dostići 1,5 miliona dinara. Pojedinih godina temperatura ide do 38, čak i preko 45 stepeni. Ali je tada potrebno ublažiti abiotički stres, da ne dođe do opadanja prinosa i kvaliteta. Prvo što treba učiniti je da se prilagodi ishrana biljaka, a potom im dati dovoljno vode. Radi obezbeđivanja biosinteze potrebnog sadržaja eteričnih ulja i aromatičnih materija u biljci, jako je bitno da razlika između dnevnih i noćnih temperatura bude ispod 20 stepeni u periodu od 50 do 60 dana.
Sve počinje planom prinosa
Prema rečima prof. dr Žarka Ilina, realno je da se planira prinos začinske paprike od 15 ili 20 tona po hektaru, ali valja imati u vidu da biljke, već sa prinosom od deset tona troše 50 kilograma azota, 15 kg fosfora i 45 kg kalijuma. To znači da bi za prinos od 15 tona trebalo uneti aktivne materije od 75 kilograma N, 22,5 kg P205, i 67,5 kg K20. Mora se znati i kolika će biti mineralizacija tokom vegetacionog perioda. Na pesku može biti nula, a na drugim vrstama zemljišta iznosi 0,2 do 1,5 kilograma azota dnevno. Tokom 110 dana, sa mineralizacijom od 0,2 kilograma po jedinici površine, to će biti 30 kilograma, što je količina aktivne materije u 100 kilograma mineralnog đubriva AN. Vodeći o tome računa, na 1.000 hektara sa 30 kilograma aktivne materije može se postići ogromna ušteda.
U proizvodnji povrća bitnog uticaja ima korišćenje stajnjaka. Ako se zaore 40 tona goveđeg stajnjaka po hektaru, ne unose se NPK kao sa mineralnim đubrivima, već oko 53 kilograma čistog azota, 25 fosfora i 53 kalijuma. Bitno je znati koliko već od ranije postoji azota u zemljištu, koliko će biti dodato sa navodnjavanjem i koliki gubici nastaju isparavanjem, denitrifikacijom i na druge načine. Nije isto ako će sa potrebnom količinom od 150 kilograma biti uneto 53 kilograma aktivne materije ili će biljke ostati i bez toga. Za planirani prinos od 15 tona po hektaru, na površini od 10-11 hektara potrebno je 97 kilograma azota, 80 fosfora i 170 kalijuma. Na pet hektara, koliko obično imaju mala gazdinstva, treba 485 kilograma aktivne materije azota, 500 fosfora i 850 kilograma kalijuma. Znamo da je seme začinske paprike veoma sitno i zahteva pažljivo gazdovanje. U jednom gramu ima 130 do 150 semenki, pa predsetvena priprema mora biti urađena blagovremeno, sa zatvorenim zimskim brazdama, i finom mrvičastom strukturom. Ako je zemljište suviše rasprašeno, posle kiše ili navodnjavanja će se brzo napraviti debela pokorica, koju neće moći da probije svaki izdanak, pa će izostati željeni prinosi. Ako je grudvasto, sve biljke neće moći da podignu takav teret, pa može doći da opadanja prinosa. Bitno je koristiti kvalitetno seme. Za jedan hektar treba pet kilograma semena. Začinska paprika se seje na dubinu od dva santimetra, plus – minus 0,2, pri rastojanju u redu od pet santimetra.
Piše: Branko Krstin
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
