Voćkama štetu prave i gusenice raznih moljaca. Na jabuci je jabučni moljac, na šljivi – šljivin i na breskvi – breskvin moljac. Odrasli moljci su leptiri i nisu štetni. Štetne su gusenice. Štete koje prave gusenice ovih leptira su različitog intenziteta. Nekih godina, posebno u neadekvatno štićenim voćnjacima, mogu da naprave golobrst.
Da li su ove štetočine prezimele u velikom broju mogu da otkriju zimski pregledi. Kada se zakasni, brojnost se utvrđuje posle precvetavanja. Zaštita se uklapa u redovna prskanja uključujući i rano prolećno prskanje mineralnim uljima. Da bi se znalo da li će moljci praviti štetu, ne treba čekati vegetaciju. Ako se pregledom otkriju kokoni sa gusenicama, u rastvor preparata na bazi bakra dodaje se i neko mineralno ulje.
Jabukin moljac je mali leptir kod koga je raspon krila svega dva centimetra. Prednja krila su bela, prekrivena mnogobrojnim crnim tačkicama, a zadnja siva. Javlja se krajem juna i u julu. Posle izletanja i parenja, ženke polažu jaja na vrhove grana jabuke u vidu crepova na krovu. Kada se izlegu, larve ne napuštaju leglo sve do proleća sledeće godine. Tada, u kretanju vegetacije, razmile se po grančicama prema mladim listićima i ubušuju u njihovu unutrašnjost gde se hrane parenhimom. Posle dvadesetak dana napuštaju listove, sele se na grančice na kojima opredaju gnezda od svilaste paučine i nastavljaju da se hrane, sada već razvijenim listovima. Kada pojedu svo lišće sele se na druge grančice, prave nova gnezda, nastavljaju da se hrane i krajem maja završavaju razvoj ali ostaju u gnezdu. U slučaju jačeg napada mogu da izazovu potpuni golobrst. Da li će gusenice sledeće godine praviti štetu najbolje se ocenjuje pregledom voćaka.
Razvojni ciklus šljivinog i jabukinog moljca je sličan. Razlika je u tome što se mlade larve šljivinog moljca, kada u proleće napuste jajna legla, ne uvlače u listove, kao kod jabukinog, već ostaju napolju, hrane se lišćem i prave zapretke. I kada završe razvojni ciklus, ne ostaju u gnezdu kao jabukov moljac, već svaka pravi svoj kokon. Kada je napad jači, može da napravi golobrst. Štetočina se može otkriti i zimskim pregledom voćaka, mada je pouzdanije da se to uradi u proleće, posle precvetavanja. Štetnost je velika, ako se na pet posto grančica pronađu kokoni.
Breskvin moljac u toku godine ima dve generacije. Prva oštećuje letoraste i pupoljke, a druga plodove. Prezimljava kao larva prvog razvojnog stadijuma, učaurena u svilasti kokon smešten u rašljama grana. U proleće, u aprilu i maju, larva se hrani u pupoljcima, a potom se uvlači u letoraste u kojima izaziva iste štete kao i larva šljivinog smotavca, i pri tom ošteti četiri do šest letorasta. Kada završi razvoj, larva se uvlači u pukotine kore i listove gde opreda tanki kokon, prelazi u lutku iz koje posle desetak dana izleće leptir. Krajem jula i početkom avgusta polažu jaja na listove. Kroz dve nedelje iz njih se legu gusenice druge generacije koje se uvlače u plodove, najčešće na mestima gde se oni dodiruju. U plodovima za, najduže mesec dana završavaju razvoj, napuštaju plod, učauravaju se na granama.
Piše: Svetlana Mujanović
Foto: entomartIn – Flickr
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
