Biostimulatori se sve češće koriste u poljoprivrednoj proizvodnji. O njihovoj upotrebi u voćarstvu, kao pomoći voćkama u borbi protiv niskih temperatura i mraza, govorila je dr Biserka Milić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
– U Srbiji je registrovano preko dvadeset biosimulatora na bazi biljnih ekstrakata i amino kiselina, koji se primenjuju u savremenoj proizvodnji voća. Utiču na povećanje otpornosti voćnih stabala, prvenstveno prema stresu jer im razvija stresnu reakciju, posredno na kvalitet plodova i visinu prinosa – objasnila je dr Bisrerka Milić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, navodeći da je efiksnost pojedinačnih komponenti teško utvrditi, izmeriti, kvantifikovati, jer se primenjuju ili su već formulisani, upakovani zajedno sa drugim komponentama, makro, mikro elementima, bioregulatorima.
– Neke od komponenti biostimulatora koji se koriste na umanjivanju štete od mraza jesu aminokiseline, mineralni elementi bor, mangan, bakar, gvožđe, cink, antioksidansi i vitamini, koji igraju ulogu u ublažavanju efekata tog termičkog toplotnog stresa, povećavaju fotosintetsku aktivnost i učestvuju u reakcijama obrambenog sistema biljke – konkretno, biostimulatori su primenjeni na oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta na Rimskim šančevima, gde su pokazali određene rezultate.
– Na lokalitetu na Rimskim šančevima, gde je naše ogledno polje za voćarstvo, mraz se u 2025. godini jeste javio i minimalna temperatura 19. marta iznosila je -7,5 stepeni Celzijusa. Na kajsiji smo imalli totalnu štetu, kao da je neko vatrom pržio cvetove, značajna šteta zabeležena je na cvetnim pupoljcima trešnje između 60 i 90 procenata oštećenih cvetova i višnje između 40 i 50 procenata. Imali smo još jednu pojavu mraza 8. aprila od – 2,5 stepena i tu je u vreme cvetanja šljive došlo do minimalnih dodatnih oštećenja na cvetovima – rekla je Milićeva, dodajući da su sa ciljem da probaju da umanje štetu prethodnog dana primenili biostimulatore.
– Sa ciljem da probamo da umanjimo štetu primenili smo jedan tretman dan pre te najavljene pojave mraza i taj tretman je sadržao dve komponente: dva litra Noice i 400 ml Provita Termic u sto litara vode. Ovaj smo ogled postavili na dve sorte višnje erdi botermo i debrecinska rodna, i dve sorte trešnje kordia i regina. Trešnje su pretrpele veću štetu u odnosu na višnju, kod sorte erdska rodna u netretiranoj kontroli 56 procenata je bilo zdravih, neoštećenih pupoljaka bez ikakvog oštećenja, dok smo u tretmanu povećali taj udeo na preko 80 procenata. Debrecinska rodna na 60 u kontroli, na 90 procenata. Sorta kordija je poznata po pupoljcima osetljivim na mraz, svega 6 procenata zdravih od ukupnog broja pupoljaka je zabeleženo u kontroli, u tretmanu je i dalje malo, ali povećano na 17 procenata na kraju. Kod sorte regina sa 30 procenata neoštećenih pupoljaka na 48 proenata. Ova kombinovana primena dva preparata u fenovazi otvaranja pupoljaka, zeleni deo pupoljka i pri minimalnoj temperaturi od -7, jeste dovela do značajnog udela pupoljaka sa oštećenjem od mraza, te se za ovu namenu može koristiti. I to samo kao jedna karika u vidu mera – naglasila je dr Biserka Milić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Priredila: Zorica Dragojević
