Više od sedam decenija originalna bledska kremšnita zauzima posebno mesto u srcu Bleda i na trpezama posetilaca iz celog sveta. Od 1953. godine, kada je nastala po originalnom receptu Vojvođanina Ištvana Lukačevića, svakodnevno se priprema u Kavarni Park i danas važi za jedan od najprepoznatljivijih simbola slovenačke gastronomije, sa oznakom nacionalnog porekla.
Njena posebnost leži u jednostavnim, prirodnim sastojcima, ručnoj izradi i prepoznatljivom obliku 7 × 7 × 7. Bez konzervansa i veštačkih dodataka, ova poslastica mora se pojesti u roku od 72 sata, zbog čega se originalna verzija često može probati samo u okviru Sava Hotela Bled. Spoj hrskave korice i lagane, kremaste unutrašnjosti stvara ukus koji se dugo pamti.
Interesantno je da su kremšnite bile omiljena poslastica i jednog od najpoznatijih jugoslovenskih lidera, Josipa Broza Tita. Kažu da je često tražio da mu se poslužuju na prijemima i u rezidenciji, što samo potvrđuje koliko je ovaj kolač bio cenjen, ne samo među turistima i ljubiteljima slatkiša, već i među istorijskim ličnostima.
Zanimljiv je i podatak da kad bi se preko 17 miliona prodanih kremšnita slagalo jedna na drugu oko Bledskog jezera (oko šest kilometara), nastao bi zid visok preko 8 metara.
Dvadesetsemogodišnji poslastičar Marko Maksimović otkriva osnovne satojke popularne poslastice.
– Bledske kremšnite imaju četiri glavna sastava: jaja, mleko, brašno i šećer. Svaki dan potrošimo 800 do 1000 jaja, i to prava domaća.
Na pitanje koliko kremšnita dnevno prave, Marko odgovara.
– Po danu sezone pravimo 1 600 kremšnita. Sve se proda i pojede u roku od tri dana.
O tajni uspeha kremšnita, Marko ima svoje mišljenje:
– Ne treba biti majstor da bi se napravila originalna bledska kremšnita. Bitna je samo ljubav za pripremanje ovog slatkog specijaliteta. Inače, nisam poslastičar po struci, nego električar. Sasvim slučajno sam došao iz Loznice na Bled i ostao evo pet godina. Priznajem nisam preterani ljubitelj slatkiša, ali zato znam da ih dobro pripremam – kaže Marko i otkriva da li se mućenje sastojaka za kremšnite radi ručno ili mašinski:
– Za kuvanje i mešanje koristi se mašina, ali neke stvari se rade ručno – zaključuje poslastičar, naglašavajući da danas bledska kremšnita nije samo desert, već pravi simbol tradicije, kvaliteta i uživanja.
Tekst i foto: Dijana Maksimović
Kremšnite koje je jeo Tito
Sastav:
- 500 g lisnatog testa
- 1 l mleka
- 6 jaja,
- 6 kašika brašna
- 2 kašike gustina
- 2 vanilin šećera
- 1 kašika šećera
- 500 ml slatke pavlake
- 2 kašike šećera u prahu
Priprema:
Prvo se lisnato testo razvalja i peče u rerni zagrejanoj na 180 °C oko 15–20 minuta, dok ne dobije zlatno-smeđu boju. Kada se testo ohladi, pažljivo ga presečete na dva jednaka dela, koji će kasnije biti slojevi kolača.
Za kremu žumanca se odvajaju od belanaca i mutite ih sa četiri kašike šećera dok ne postanu penasta. U ovu smesu dodaju se prosejano brašno i gustin, pa se sve sjedini sa 200 ml mleka. Preostalo mleko (800 ml) stavlja se u lonac, dodaje šećer i vanilin šećer, i zagreva dok ne provri. U vrelo mleko dodaje se smesa sa žumancima i kuva na laganoj vatri, stalno mešajući, dok se krema ne zgusne.
Belanca se umutite u čvrst sneg sa ostatkom šećera i lagano umešate u toplu kremu kako bi ostala prozračna i mekana. Posebno se priprema i šlag od slatke pavlake i šećera u prahu, koji se čvrsto umuti i ostavi sa strane. Kada su svi sastojci spremni, slažu se slojevi kolača. Na prvi sloj lisnatog testa stavlja se žuta krema, preko nje beli šlag, a potom drugi sloj lisnatog testa. Na kraju kolač pospite šećerom u prahu, koji mu daje prepoznatljivu i blistavu koricu.
