Teodorova subota, poznata i kao Todorova subota ili Todorica, je hrišćanski praznik koji se obeležava prve subote Uskšrnjeg posta. Ovaj dan posvećen je Svetom Teodoru Tironu, ranohrišćanskom mučeniku. Praznik je bogat običajima i verovanjima koja su različita širom Srbije.

Teodorova subota je pokretni pravoslavni praznik u crkvenom kalendaru – svake godine se obeležava drugog datuma, u zavisnosti od toga kad počinje Uskršnji post. Ove godine Todorica „pada“ 28. februara, a praznik prate brojni običaji. Pored narodne tradicije, ostala su i stara verovanja koja se vezuju za ovaj sveti dan.

Obavezno žito sa medom i orasima

Sveti Teodor Tiron, po narodnom Todor, bio je vojnik koji je odbio da učestvuje u progonu hrišćana, čak je javno priznao hrišćansku veru, zbog čega je mučen i na kraju živ bačen u oganj, 306. godine. Od 16. veka, njegove čudotvorne mošti počivaju u fruškogorskom manastiru Novo Hopovo.

Na Teodorovu subotu domaćice širom Srbije pripremaju posebna jela i kolače. Jedan od najčešćih specijaliteta su pogače i peciva koje se pripremaju bez mlečnih proizvoda i mesa zbog posta. U nekim krajevima se prave posebne figure od testa u obliku konja, a sve u čast Svetog Teodora koji je tradicionalno zaštitnik konja.

Posebno je važno da domaćica ujutro napravi žito sa medom i orasima i odnese ga u crkvu na osvećenje pre početka Svete arhijerejske liturgije kojoj će prisustvovati zajedno sa članovima svoje porodice. Običaj je, takođe, da se na Teodorovu subotu u crkvama i hramovima pale sveće za preminule .

Običaji na Todorovu subotu

Jedan od najčešćih običaja na ovaj praznik je takozvani blagoslov konja. Smatra se da ovaj svetac posebno štiti ove životinje i pravilo je da se na taj dan konji ne koriste za rad, već se odmaraju i blagosiljaju kako bi bili zdravi i jaki tokom cele godine.

Po narodnim verovanjima, Teodorova subota je poznata i kao dan kada se treba moliti Svetom Teodoru za zaštitu useva i dobrobit domaćinstva. Veruje se da molitve mogu da doprinesu boljoj žetvi i zdravijem potomstvu kod stoke.

Poznato je i verovanje da Sveti Teodor štiti od zlih sila i nevolja. Po predanju, na ovaj dan se ne rade teški poslovi, niti se izlazi posle zalaska sunca kako bi se izbegle nesreće. Takođe, iako nema utemeljenje u hrišćanstvu, veruje se da na Teodorovu subotu žene ne bi trebalo da peru kosu da ih tokom godine ne bi bolela glava.

Trke konja su popularne u Šumadiji, dok u Timočkoj krajini ovaj dan nazivaju „Konjski – Veliki dan“.

U nekim selima, veruje se da noću uoči Svetog Todora, jašu povorke belih konja, među kojima je predvodnik hromi konj, jer se priča da je i sam Sveti Teodor jahao hromog konja.

Veruje se da, na Todorovu subotu, po prvi put izlaze zmije nakon zimskog mirovanja, a na Kosovu postoji verovanje da je Sv. Teodor upravljao zmijama koje su imale noge, ali je, zbog njihovih otrovnih ujeda, oduzeo noge zmijama.

Teodorova subota spada u one praznike koji slave početak letnjeg perioda, pa se tako u selima oko Prokuplja može čuti da je to dan kada Sveti Teodor uzjaše konja i ode da dovede leto. Predviđa se i vreme, po izreci – kakva Todorica, takva godinica.

Druga priča kaže da je to dan kada rode potkivaju svoje nevidljive konje, pred veliki put, da bi stigle u naše krajeve za Mladence. U selima leskovačkog Pomoravlja kažu da na dan Todorice Kraljević Marko jaše svog šarca na moru.