Ljubičasta pegavost maline koju izaziva gljiva Didymella applanata je bez sumnje najznačajnija bolest ovog voća u našoj zemlji. Smatra se jednim od glavnih uzročnika propadanja domaće sorte „valjevka“. Nove sorte, krupnijih plodova, takođe su osetljive na nju, a pojačano đubrenje dovodi do intenzivnije zaraze. Gljiva napada malinu i kupinu, i hibride koji nastaju njihovim međusobnim ukrštanjem.
Zimi, kada malinjaci i kupinjaci ogole, izdanci poprime srebrnu boju zbog izbeljivanja stabala na kojima se uočavaju i crne tačke koje su u stvari organi za prezimljavanje i širenje zaraze. U vegetaciji bolest se otkriva krajem juna, početkom jula, kada se između nerava na listovima javlja nekroza u obliku latiničnog slova V. Oboleli listovi se za kratko vreme osuše, a bolest se širi na čitavu biljku. Na zaraženim lastarima se javljaju tamne pege, koje se kasnije, u toku jeseni slabije primećuju, jer lastari sazrevaju celom visinom i dobijaju tamniju boju. U proleće i leto tkivo u pegama nekrotira, kora puca i odvaja se od lastara. Pupoljci retko izumiru, često su oslabljeni i smanjeni, a na istoj biljci ne uspevaju da se razviju u konkurenciji sa nezaraženim, i takvi lakše izmrzavaju tokom zime.
Didimelu nije lako ni jednostavno suzbiti. Kod nas je ima bezmalo u svakom malinjaku, a njenoj vitalnosti doprinosi i čovek, nebrigom. Malinarima se preporučuje da odmah posle berbe uklone biljke koje su donele rod, da se zaraza ne bi prenela na mlade lastare. Takođe, u malinjacima valja redovno uklanjati korove, jer se u zakorovljenim zasadima bolest jače javlja.
Hemijska zaštita u novoj sezoni počinje bakarnim preparatima u dva navrata, prvi put u kretanju sokova i drugi put pre cvetanja. Efikasna mera je i prskanje izdanaka sumpornokrečnom čorbom.
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
