Pravilan izbor mesta na kome će pčele da imaju dovoljno paše i danas predstavlja veliku nepoznanicu za svakog neiskusnog pčelara. Ukazujući na ovaj veliki problem Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a, ističe da je bio u prilici da na Vlasinskom jezeru vidi kako su neki pčelari postavili košnice sa pčelama na sto metara od vode ne znajući da su im na taj način uskratili pola paše. Istu grešku prave i kada dovezu pčele na bagremovu pašu i postave košnice na ivicu šume misleći da će im biti cela na raspolaganju.

– Na ovaj način pčelar sam baca med koji pčele mogu da pokupe. Ovo pogotovo kada na jednom mestu stavi sto, dvesta, pa i trista košnica. Pčelari to čine iz ubeđenja da tu ima dosta meda prenebregujući činjenicu da može da bude loša medna godina -ističe Živadinović.

Odgovarajući na pitanje zašto pčelari ne treba velikim brojem košnica da preopterećuju čak i bagremovu pašu, on naglašava da na taj način uzrokuju da na jednom mestu pojedine pčele lete u prazno trošeći se neprestano zato što ne mogu da slete na cvet koji je neka druga pčela već posetila.

– Pčela prilikom letenja intenzivno krilima dodiruje vazduh, naelektriše se pozitivno, dolazi na cvet da pokupi nektar prenoseći mu svoj pozitivni elektricitet i ode. Naredna pčela koja dođe oseti taj elektricitet i samo proleti kraj njega jer je na taj način dobila znak da ga je neka druga već posetila – poručuje Živadinović ističući da u ovo vreme klimatskih promena treba stalno proučavati ponašanje pčela i štedeti ih. Kada se sve to uradi verovatnoća od uginuća će biti minimalna.

Tekst i foto: Gordana Nastić