Poslednjih godina u našoj zemlji se vidno povećavaju površine pod trešnjom. Visoka cena i velika potražnja plodova trešnje ekstra kvaliteta za izvoz, kao i za potrošnju na domaćem tržištu, podstiče voćare da podižu nove zasade, a poprilična investicija ih tera na pažljivije izbore i konsultovanje struke i nauke. Prema rečima Danka Petrovića, dipl. inž. voćarstva i vinogradarstva iz Lipovca kod Topole, pri podizanju mladih zasada prvenstveno se postavlja pitanje na kojoj podlozi nabaviti sadnice trešnje.

Divlja trešnja, magriva…

Najznačajnija generativna podloga za trešnju je divlja trešnja, vrapčara (Prunus avium L.). Ova podloga se koristi na plodnim dubokim zemljištima, jako je bujna i ima dobru kompatibilnost sa plemenitim sortama trešnje. Stabla kalemljena na ovu podlogu redovno rađaju i veoma su dugovečna, a nešto kasnije stupaju u period plodonošenja. Berba i rezidba su otežane zbog velikih dimenzija krune. Preporučuje se nešto manja gustina sadnje od 250 do 350 sadnih mesta po hektaru i razmak sadnje od 6 do 7m x 5 do 6m – kaže dipl. inž. Petrović.

Magriva ili rašeljka (Prunus mahaleb L.) kao podloga za trešnju koristi se na lakim, propusnim kamenitim i krečnim zemljištima.

Magriva ne podnosi teška zemljišta, visok nivo podzemnih voda, kao i zadržavanje vode. Česta je pojava u praksi da se zasadi trešnje na magrivi podižu na neodgovarajućim zemljištima, pa dolazi do sušenja velikog broja biljaka. Magriva je osetljiva na virus šarke, nije kompatibilna sa nekim sortama trešnje, kao što su Van, Burlatova, Hedelfingerova. Stablo je kraćeg životnog veka. Prvih 5 godina veće je bujnosti od divlje trešnje, a posle toga se izjednačavaju. Stabla trešnje kalemljena na magrivu bolje podnose sušu, ranije prorode, ali su kraćeg veka od onih na podlozi divlja trešnja. Preporučuje se sklop od 350 do 500 biljaka po hektaru – navodi Danko Petrović, dugogodišnji savetodavac za voćarstvo u PSS službi u Kragujevcu.

… gizela 5, gizela 6 ili kolt

Gizela 5 je vegetativna podloga za trešnju koja se razmnožava kulturom tkiva. Tokom poslednjih godina širi se u intenzivnim zasadima trešnje u našoj zemlji.

Ova podloga zahteva plodna i duboka zemljišta, jer ne podnosi teška i glinovita tla. Osetljiva je na sušu i u našim uslovima ne može se gajiti bez sistema za navodnjavanje. Zbog lošijeg ukorenjavanja neophodno je postaviti naslon u zasadu. Otporna je na niske temperature, pa se može saditi i na nešto većim nadmorskim visinama. Prorodi u drugoj godini, a punu rodnost dostiže u petoj. Zbog ranog stupanja u period plodonošenja može doći do slabijeg vegetativnog prirasta. Zbog manje lisne površine, plodovi su manje krupnoće. Ovaj nedostatak se otklanja jačom rezidbom, a po potrebi i proređivanjem cvetova. Preporučuju se gusti sklopovi sadnje sa 800 do 1.000 biljaka po hektaru – savetuje Petrović.

Gizela 6 je sličnih osobina kao i prethodna gizela 5. Otpornija je na sušu. Uspeva i na manje plodnim zemljištima. Preporučuje se gustina sadnje 600 do 800 biljaka po hektaru.

I na kraju, ističe i kolt kao dosta bujnu vegetativnu podlogu koja dobro podnosi teža zemljišta, ali je osetljiva na rak korena i višak kreča u zemljištu. Sadi se u sklopu 300 do 500 biljaka po hektaru.

Oblačinska višnja – za i protiv

Navodeći prednosti i nedostatke podloga za kalemljenje trešnje, Petrović objašnjava da oblačinska višnja kao podloga daje stabla male bujnosti, koja rano prorode.

Ima dosta nedostataka ove podloge: slabo ukorenjavanje, loš afinitet sa mnogim sortama, velika produkcija izdanaka, pojava pozne inkopatibilnosti. Zbog toga se ne preporučuje podizanje komercijalnih zasada na ovoj podlozi.

Piše: Biljana Nenković

20 DŽEPNIH KNJIGA

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.

0691154004

dobrojutro.redakcija@gmail.com