Mali baštovani koji povrće gaje na okućnici i u malim baštama uglavnom se odlučuju za sorte a ne za hibride. Seme se ređe kupuje u poljoprivrednim apotekama, češće se nabavlja na drugačiji način. U manjim selima je to jednostavno, zna se koja domaćica ima lep paradajz, kupi se koji plod, izvadi seme i sledeće vegetacije krene se u proizvodnju nove sorte. Glavna, savremena „berza“ semena starih sorti povrća pa i paradajza su društvene mreže. Na njima se može videti koliko je naše podneblje bogato sortama paradajza – sitnim, krupnim, okruglim, izduženim, belim, crvenim, tamnoplavim, zelenim, žutim, slatkim, kiselim, s više soka ili mesnatijim… Za svakog se nađe omiljena sorta.
Da saznamo koje su to sorte omiljene među našim baštovanima pomogla nam je Tamara Tot iz porodičnog gazdinstva „Bašta“ na obali Tise iz Ade, koja godinama sakuplja seme sorti paradajza. Većinu gaji za sebe, ali i druge koji žele da se i sami bave ovom proizvodnjom, i tu se svake sezone može nabaviti seme ili rasad željene sorte.
Povrtari najčešće traže žbunasti paradajz, lenji kukuruzar i marglobe, najzahvalnije i najukusnije stare srednjerane sorte koje rastu nisko te ih nije potrebno vezivati uz pritku, dobre su i za njivsku proizvodnju. Važno je da se prostor oko biljaka malčira da plodovi ne bi ležali na zemlji. Nije potrebno ni zakidati zaperke. Vole sunce, plodnu, rastresitu zemlju, češća zalivanja, otporni su na bolesti, na malom prostoru mogu se gajiti i u većim saksijama. Treba ih saditi na sunčanom delu bašte. Rađaju bogato i obilno sve do kasne jeseni.
Slede jabučari – domaći, jasenički, novosadski. Sve su to paradajzi s krupnim plodovima, ukusni, rodni, relativno otporni na bolesti. Nastavljaju se volovsko srce, rusko volovsko srce i belgijsko srce, domaći krupni šljivar, šljivar roma, ohridski šljivar, paradajz paprikar, paradajz šljivar, gružanski zlatni, čudo iz marketa – stara francuska sorta koja se odomaćila u našim baštama, mađarska sorta zamok koja se češće gaji u Vojvodini, engleska sorta minimejker, američka sorta valensija, aladinova lampa, italijanska sorta čarli čaplin, ruska sorta zeleni malahit koji se gaji i u Sibiru, crni lepotan, belo čudo, crna, žuta i crvena kruška. Pridružuju im se novije selekcije koje po kvalitetu ne zaostaju za starim, domaćim ili odomaćenim sortama. To su alparak, bačka, dunavski rubin i knjaz.
Čeri postaju sve popularnija grupa paradajza među našim baštovanima. Rastu visoko, treba im oslonac, traže uslove kao krupnoplodni, ali rađaju obilno sve do mrazeva, otporni su na bolesti, bolje podnose sušu i niže temperature. U ovoj grupi se gaje trešnjoliki s okruglim i duguljastim plodovima, crveni mega krupni, crni, žuta kruška, i još sijaset sorti koje često, u različitim regionima, nose drugačija imena.
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
