Opredeljenje za gajenje koza i rentabilnsot proizvodnje zavisi od brojnih faktora, kao što su raspoloživost hrane, potrebna zemljišna površina, objekti za smeštaj životinja, dostupnost tržištu, zahtevi tržišta, cena sirovina i proizvoda na tržištu… Kozje mleko je za 20 do 30 % skuplje od kravljeg mleka, dok su proizvodi od kozjeg mleka znatno skuplji od kravljih, pa tako su neki kozji sirevi koji mogu da se pronađu na domaćim pijacama skuplji i do tri ili četiri puta od kravljih.
– Čak i kada se mlekare ponašaju monopolistički i za kilogram kozjeg mleka plaćaju cenu kravljeg mleka, ostaje dovoljno velika margina između ukupnih troškova i bruto zarade da se ostvari značajan profit – ističe Ivica Tomić, savetodavac za stočarstvo, u vranjskoj poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.
Pratiti stanje na tržištu
Ako odgajivač pažljivo prati stanje na tržištu, uz malo truda na početku svake proizvodne godine može da napravi nekoliko različitih finansijskih planova u zavisnosti od ponude i potražnje neophodnih sirovina ili proizvoda. Na taj način može lakše da se prilagođava novonastalim situacijama i da u svkom trenutku otprilike zna kakav finansijski rezultat može da očekuje.
Jedan od najvažnijih faktora od koga zavisi rentabilnost kozje proizvodnje jeste mogućnost obezbeđenja dovoljnih količina kabaste i koncentrovane hrane. Troškovi vezani za nabavku, proizvodnju i pripremu hrane mogu da iznose i do 2/3 ukupnih troškova koji se javljaju u proizvodnji.
– Svako ko planira stočarsku proizvodnju, pa i kozarsku, mora da raspolaže sa dovoljno zemljišnih površina na kojima će proizvoditi kabastu hranu i bar jedan deo koncentrovanih hraniva. Teško će se ostvariti ekonomski isplativa proizvodnja ako se celokupna hrana i kabasta i koncentrovana kupuje na slobodnom tržištu – kaže Tomić.
Osim zemlje važan je i kozarnik
Ekonomski najbolja vrijanta je da odgajivač sam proizvodi celokupnu kabastu hranu, kao i jedan deo koncentrovanih hraniva, pre svega žitarice, a da deo proteinskih hraniva i mineralno- vitaminske dodatke kupuje ili nabavlja na tržištu.
Zemljišne površine za proizvodnju kabaste hrane mogu da se organizuju tako da se koriste i za ispašu ili za proizvodnju zelene mase, i za proizvodnju sena. Prilikom projektovanja i planiranja tehnologije gajenja i ishrane, a u zavsnosti od kvaliteta pašnjaka ili zemljišta, okvirno treba računati da je za 10 koza potreban 1 hektar zemljišta. Sledeći izuzetno važan činilac od kojeg zavisi uspeh u gajenju koza odnosi se na objekte i uslove smeštaja u kojima će se životinje držati.
– Što se gaji plemenitija i proizvodnija rasa koza, utoliko i objekti, odnosno kozarnici, moraju da budu bolji i kvalitetnije izgrađeni. Osim samog kozarnika, na farmi je vrlo često potrebno izgraditi i silo – objekte, nadstrešnice za seno itd -podvlači Tomić.
Kolika će biti visina tih investicija zavisi od broja životinja na farmi i od toga da li se planira proširenje kapaciteta proizvodnje u narednom periodu. Ako se renovira već postojeći objekat, mora se nastojati da se postupi u skladu sa svim normativima koji su predviđeni za kozarnike.
Pre početka gajenja koza odgajivač mora dobro da se raspita o mogućnostima za plasman svojih proizvoda. Velika greška bi bila da nabavi životinje i otpočne sa proizvodnjom, pa tek onda da traži mogućnosti za plasman. To se odnosi na sve potencijalne proizvode mleko, sir, jarad, a ne samo na mleko kao dominantan proizvod.
Tekst i foto: Gordana Nastić
