Iako na listi omiljenog povrća cvekla, posebno sirova, sigurno ne zauzima prvo mesto, zbog bogatstva i vitaminima i mineralima, valjalo bi da je na meniju što češće. Večita nedoumica domaćica je kako je pripremiti: svežu, kuvanu ili pečenu.
Iako je mnogima najukusnija kuvana, nema dileme, cvekla je najzdravija ako nije termički obrađena. Termičkom obradom dužom od 15 minuta ona gubi svoje nutritivne vrednosti, a njih nije malo. A ova biljka krije još jedan benefit za ljudsko zdravlje. Iako su svi navikli da od cvekle u ishrani koriste koren koji je i najzdraviji, ne treba zanemariti ni zelene listove. Oni sadrže betakaroten, kalcijum i gvožđe, a mogu se pripremati poput blitve ili spanaća. Nekada davno u vegetaciji jeli su se samo oni, a koren je, zbog mogućnosti čuvanja, korišćen isključivo kao lek. Poznato je da sadrži dosta šećera, a niskokalorična je, njen šećer se veoma lako usvaja i od njega se dobija snaga i energija. Osobe koje se pridržavaju redukovanog režima ishrane mogu bez bojazni da je konzumiraju sirovu, snabdeće ih neophodnom energijom, a visoka koncentracija vlakana koju poseduje ubrzaće pražnjenje creva.
Krv-crvenu boju cvekla dobija od pigmenata iz grupe fitonutrijenata betalaina, antioksidanata koji deluju protivupalno i detoksikujuće, a cela biljka ima i antikancerogenu moć. Antiinflamatorno dejstvo betalaina sprečava mnoge hronične bolesti, čuva srce i krvne sudove. Cvekla je ključna za lečenje malokrvnosti kod dece i mladih jer sadrži visok procenat gvožđa, kao i folnu kiselinu koja učestvuje u sintezi crvenih krvnih zrnaca.
Piše: Svetlana Mujanović
