Boranija se kod nas gaji na njivama ali i u baštama. U mnogim porodicama se tokom leta i jeseni na trpezama nađe barem jednom nedeljno, bilo kao samostalno varivo, zapečena u rerni ili združena s drugim povrćem u đuveču, a neretko i kao osvežavajuća salata u vrelim danima. Zimi je malo ređa, ali nije proterana s naših stolova.
Potiče iz porodice mahunarki (Fabaceae), poreklom iz Latinske Amerike, a u evropske bašte su je doneli Španci u 16. veku. To je niskokalorična hrana, bez zasićenih masti, a po nutritivnoj vrednosti je bliska mesu zbog biljnih proteina karakterističnih za sve mahunarke. Bogatstvo hranljivih materija je raznovrsno i zaslužuje posebnu pažnju. Sadrži vitamine – A, C, B kompleks, E i K, minerale – gvožđe, kalcijum, kalijum, mangan,magnezijum, aminokiseline – lizin, arginin, tirozin, metionin, triptofan, a nisu beznačajni ni antioksidansi lutein, zeaksantin, beta-karoten, kao i vlakna, celuloza i skrob.
Antioksidans koji jača srce, imunitet, vid
Redovna konzumacija boranije dovodi do ravnoteže imuniteta zahvaljujući aglutininu. Ona reguliše nivo šećera u krvi, u stanju je da ga smanji i do 40 odsto i tako štiti od dijabetesa. Kod poremećaja u funkcijama pankreasa i hroničnog pankreatitisa ova namirnica je izuzetno korisna. Smanjuje i loš holesterol, reguliše napade hipertenzije i snižava pritisak, pa je dobra za zdravlje srca, a bogatstvo karotenoida čini je važnim za vid, antioksidativno dejstvo jača organizam i podstiče metaboličke procese.
Setva boranije počinje od 20. aprila kada otopli i poraste temperatura zemljišta i kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Da bi usev dobro napredovao, a rod bio kvalitetan i obilan, povrtari treba da poštuju neke zahteve ove biljke. Ona ne podnosi monokulturu, te se na istu njivu ili leju može sejati tek posle četiri godine. Takođe, treba izbegavati parcele na kojima su se u prethodne tri godine gajile lucerka, detelina, soja, grašak ili pasulj, jer patogene gljive koje prave štetu ovim biljkama zaražavaju i boraniju, posebno one koje napadaju koren. Potrebno je izbegavati i kupusnjače kao predusev, zbog prisustva bakterije Xanthomonas campestris. Najbolji predusevi boranije su korenasto i lukovičasto povrće, kao i strna žita.
Boranija je toploljubiva biljka. Optimalna temperatura za nicanje je 20 stepeni i zbog toga je ne bi trebalo sejati dok se zemljište ne ugreje. Osetljiva je na vazdušnu sušu, naročito u periodu cvetanja. Najviše joj odgovaraju aluvijalna rastresita zemljišta dobro snabdevena hranljivim materijama. Najpogodnija rN vrednost je od 5,6 do 6,4. Ne prijaju joj teška zemljišta s visokim nivoom podzemnih voda. U odnosu na druge mahunarke, boranija ima veće zahteve u pogledu plodnosti zemljišta i svetlosti.
Prvo se okopa, pa onda zalije
Kada je reč o đubrenju, organska đubriva je dozvoljeno uneti samo pod pretkulturu, jer direktan stajnjak povećava koncentraciju azota u zemljištu, što rezultira naglim bujanjem biljaka i smanjenjem broja mahuna. Azot je biljkama potreban samo u početnim fazama razvoja, dok ne počnu da ga koriste iz bakterijskih kvržica, jer poznato je, ova biljka ima moć azotofiksacije. Potrebe boranije za đubrenjem iznose 60 do 80 kg/ha NPK, plus prihrana azotom kada biljke imaju 3-4 prava lista.
Dubina setve zavisi od tipa zemljišta. Kod lakših zemljišta seje se na dubini 5 do 7 cm, a kod težih na 3 do 4 cm, a seje se najčešće u kućice sa po 4 do 6 semenki. Za prolećnu setvu neophodna je osnovna obrada zemljišta na dubini od 30 cm, a pred setvu se zemljište kultivira. Navodnjava se u brazde, ili bolje sistemom kap po kap, nikako po listu jer veštačka kiša stvara povoljne uslove za širenje bakterioza.
Dužina vegetacije zavisi od sorte, iznosi od 55 do 70 dana, a u tom periodu valja je dva-tri puta okopati, prvi put čim se pojave redovi. Okopava se plitko i pažljivo, jer biljka ima plitak koren. Pravilo je da se prvo okopa, pa onda zalije.
Piše: Svetlana Mujanović
Foto: Freepik
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
