PRED RASAĐIVANJE I SETVU PARADAJZA
Poslednjih godina u našim marketima i piljarnicama zrelog paradajza ima preko cele godine. Kada kod nas nije sezona, a to je pozna jesen, zima i rano proleće, može se kupiti uvozni iz Grčke, Španije, Turske ili neke druge zemlje s toplijom klimom. Ali, kvalitetni i na izgled privlačni plodovi su bez mirisa i prepoznatljivog ukusa, iako su sazreli u uslovima u kojima je bilo dovoljno svetlosti i toplote.
To znači da nisu klimatski uslovi izmenili ukus i miris paradajza iz toplijih krajeva. Svežim plodovima je oduzela šmek njihova „genetska prošlost“.
Hibridi nisu GMO
Uskoro pristiže domaći paradajz iz plasteničke proizvodnje i svi se nadaju da će, kada prođu pored piljarnice ili pijace, da ih privuče dobro poznati miris. To se uglavnom ne događa. Da je zreo paradajz prispeo na tezgu otkrije se tek kada se vidi. Najčešći razlog su hibridi.
Da li ih treba gajiti, kupovati i jesti?
Nema razloga da se ne koriste. Nisu štetni po zdravlje, ne razlikuju se ni po hemijskim sastavu, ni po biološkim vrednostima od onog iz naše bašte. Hibridi su selekcionisani prvenstveno na rodnost, a manje na miris i ukus.
U Srbiji se uzgaja hibridni paradajz u čak 95 odsto proizvodnje. To su selekcije sa genom dugog života koje na pijacama najlakše prepoznajete po tvrdoći. Dugo ostaju sveži, daju veći prinos. Kako kaže profesor dr Žarko M. Ilin, veliki deo ove proizvodnje je iz plastenika. Sve su to kvalitetni, visokorodni hibridi koji se podjednako dobro gaje i na malom, i na velikom posedu. Zbog visoke rodnosti isplativi su, ali im nedostaje miris koji u leto privuče kupce. Taj prepoznatljiv miris i ukus paradajza vezuje se obično za sortu, a ne za hibrid.
Koja je razlika između sortnog i hibridnog F1 semena? Kako baštovani da znaju da li kupuju seme sorte ili hibrida ili je, ne daj bože GMO
Pojam sorta se odnosi na grupu biljaka koje se odlikuju specifičnim osobinama, prilagođene su uslovima određenog klimatskog područja i njihovo seme verno prenosi svoje osobine na potomstvo. Upravo u tome što sortno seme verno prenosi genetički materijal je i ključ opstanka mnogih starih sorti povrća. Iz godine u godinu možete uzgajati neku sortu i čuvati seme koje ste sami izvadili iz plodova.
Ukrštanjem, mešanjem sorti dobijaju se hibridi, ali i obrnuto. Treba znati da je to dugotrajan proces, ali savremena naučna dostignuća olakšavaju taj posao. Naziv hibrid potiče od latinske reči hybrida što u prevodu označava nešto mešano, ukršteno. Sama reč nam govori da je došlo do nekog mešanja. Hibridni organizmi u sebi sadrže osobine oba svoja roditelja.
Veoma često se meša pojam hibrid i GMO. Hibrid i proces nastanka hibrida – hibridizacija, su prirodne pojave koje se spontano dešavaju u prirodi. GMO nije prirodan proces. Najčešća hibridizacija je u okviru iste vrste ili roda. Na taj način su stvorene sve stare sorte voća, povrća, začinskog bilja i svih biljnih vrsta.
Hibridizacija može da se desi i među roditeljima koji ne pripadaju istoj vrsti ili rodu, ali takvi hibridi – potomci – „bastardi“ su najčešće sterilni. U biljnom svetu hibridi – kultivari se označavaju kao F1 generacija. Oznaka F1 na kesici semena povrća nema nikakve veze sa GMO, već samo govori da se radi o hibridu sa poboljšanim osobinama kao što su: veća rodnost, bolja obojenost plodova, sočnost ili ukus, bolja otpornost na sušu i slične osobine.
GMO je nešto sasvim drugo. Ovom tehnikom će se stvoriti organizam koji sadrži gene nekog drugog organizma koji ne pripada toj vrsti ili rodu.
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
