Nije za sva jaka alkoholna pića preporučljivo sazrevanje u drvenim buradima. O tome dr Branko Popović, naučni savetnik u Institutu za voćarstvo u Čačku kaže:

– Nisu, međutim, sva jaka alkoholna pića pogodna za starenje u drvenim sudovima. Smatra se da u tu grupu spadaju bezbojni destilati proizvedeni od sorata voća i vinove loze koje daju izuzetno aromatične destilate (breskovače, rakija od kruške viljamovke, malinovače, kupinovače, muskatne sorte vinove loze i slično), čija primarna aroma nije kompatibilna sa aromatičnim sastojcima koji su poreklom iz drveta. Napomenimo, ipak, da današnji proizvođači u želji da tržištu ponude i neke nove proizvode, posežu za starenjem ovih, izraženo aromatičnih destilata u drvenim sudovima. Međutim, najčešće se fina aroma voća pokrije i degradira starenjem u drvenim sudovima.

– A, starenje destilata sprovodi se isključivo u toku njegovog kontakta sa drvetom – podvlači dr Branko Popović i dodaje:

– Ako se destilat razlije u sudove od inertnih materijala (stakleni sudovi, sudovi od inoksa, keramički, sudovi od različitih vrsta plastike), ne može se govoriti o starenju. Ovi materijali ne mogu, zbog svojih karakteristika, otpuštati komponente neophodne za proces starenja pića, kao što je to slučaj sa drvetom. Destilat u njima ostaje bezbojan, a jedine promene koje se događaju u destilatu su hemijski procesi koji se odigravaju između samih sastojaka destilata. Pri tome može doći do omekšavanja i harmonizacije destilata, pa se u tom slučaju govori o odležavanju bezbojnih destilata. Ipak, pri suviše dugom, višegodišnjem, čuvanju bezbojnih destilata u sudovima od inertnih materijala može doći do degradacije arome, prvenstveno kod destilata od izrazito aromatičnih vrsta i sorata voća, pa vremenom destilat gubi na kvalitetu. Kako će teći proces odležavanja i transformacija aromatičnih jedinjenja bezbojnih destilata, u ovim sudovima zavisiće i od prisustva kiseonika u sudovima.

Piše: Zorica Dragojević

Foto: Vecteezy