Odnos između dužine dana i noći ili stručno nazvano „fotoperiodizam“ je značajno odredište kod živih bića. Neke biljke se gaje u uslovima kratkog, a druge dugog dana. Kukuruz je biljka kratkog dana i južnije od Beča se gaji za zrno u svim geografskim širinama Evrope. Severnije od Beča se gaji uglavnom za silažu. Šećerna repa i jabuka su biljke dugog dana. U narodu, slično insektima i grinjama, fotoperiodizam je poštovan i izražen po crkvenim kalendarima vezano za određene svece.
Kod insekata i grinja, fotoperiodizam utiče slično kao kod biljaka ali i drugačije. Vremenski uslovi snižavanja temperatura, mogu uticati na pripremu insekata za prezimljavanje. Međutim meteo uslovi su svake godine promenljivi i različiti. Iz ovih razloga, insekti se češće pridržavaju fotoperiodizma koji je znatno stabilniji i manje promenljiv. Tako, kada se skrati dan ispod 12 sati, smrdljive stenice se skupljaju (koriste feromon agregacije) migriraju ka mestima prezimljavanja: naselja ili druga skrovita mesta. T.urticae prelazi u zimsku formu imaga, jabukin smotavac (C.pomonella) formira oranž hibernakulum itd. Insekti, koji imaju dve ili više generacija kao dudovac (H.cunea) koji ima dve generacije u Srbiji i u jesen formira lutku i prezimljava, u južnim državama SAD ima 5 generacija. Slično, voćarska smrdljiva stenica (Haluomorpha halus) ima u Srbiji 2, a u Južnoj Kini 5 generacija. Kruškina buva (P.puri) ima dve forme imaga, letnju i zimsku. Vreme pojave zimske forme određuje fotoperiodizam. Koliko će dudovac, smrdljive stenice ili neki drugi insekti imati generacija i kada će se pojaviti zimske forme zavisi od fotoperiodizma.
Insekti ili grinje instiktivno koriste zakone prirode i određuju broj generacija i stadijum prezimljavanja. Oni prezimljuju u svim stadijumima: jaja, gusenice, lutke i odrasle (imaga). Ono što je zajednično, prezimljujući stadijumi nemaju nukleuse. Jaja i hrizalide su najčešći stadijumi za prezimljavanje. Kada insekti prezimljuju kao gusenice ili imaga, pre odlaska na prezimljavanje, izbacuju izmet kao potencijalne nukleuse za nastajanje mraza.
Piše: Dr Marko Injac
Foto: ShutterStock
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
