(Brassica oleracea var. Acephala)
Poznat je pod nazivom Cavolo Nero što znači crni kelj. Postoji i narodni naziv – toskanski kelj. Bio je poznat kao baštenska biljka još starim Grcima i Rimljanima. Smatra se da vodi poreklo iz Toskane, otuda i ime. Raste kao mali razgranati žbunić s puno listova. Smatra se da je posle prvih mrazeva još boljeg ukusa, jedini među keljovima je pogodan za zamrzavanje. Kada se odmrzne postaje još aromatičniji i slađi. Lisnati kelj može da se koristi za pravljenje salata, čorbi, ceđenih sokova, smutija, za pripremu pesta (isto kao od bosiljka, samo što se u ovom slučaju stave listovi lisnatog kelja), kao zamena za blitvu ili spanać, a može da se upotrebljava obaren, propržen na maslinovom ulju sa belim lukom ili da se od njega napravi neka vrsta čipsa.
Lisnati kelj izuzetno je zdrava, otporna dvogodišnja biljka koja ne formira glavicu, već raste kao grm sa slobodnim, kovrdžavim listovima.
Ključne karakteristike i uzgoj:
Otpornost: Uspešno podnosi jake mrazeve i sneg.
Setva: Seje se krajem maja/početkom juna za jesenju berbu, ili u julu/avgustu za zimsku. Seme se seje na dubinu oko 1 cm.
Sadnja: Najbolje uspeva na vlažnom, humusnom i dobro dreniranom zemljištu.
Berba: Bere se postepeno, pojedinačno se skidaju listovi, dok se stabljika ostavlja kako bi na proleće poterala nove, meke listove.
Lisnati kelj je bogat nutritivnim vrednostima i smatra se jednom od najotpornijih zimskih povrtarskih kultura.
