U vremenu kada se sve više govori o kvalitetu hrane i poreklu namirnica, mali proizvođači u Srbiji pokušavaju da pronađu svoje mesto između industrijske proizvodnje i rastućih zahteva potrošača. Upravo takvi susreti, gde se proizvođači i kupci povezuju bez posrednika, postaju ključni za opstanak i razvoj malih gazdinstava.

Na Malom šoru, bazaru koji okuplja autentične proizvođače iz različitih krajeva zemlje, posetioci imaju priliku da upoznaju ljude koji stoje iza proizvoda, čuju njihove priče i saznaju kako nastaju domaći sokovi, med, prerađevine i drugi specijaliteti. Kroz njihove iskaze otkriva se ne samo raznovrsnost ponude, već i izazovi sa kojima se suočavaju, ali i posvećenost kvalitetu koja ih izdvaja na tržištu.

Veljko Nešić, jedan od osnivača udruženja Mali proizvođači hrane u Srbiji i jedan od organizatora Malog šora, bazara malih proizvođača koji udruženje realizuje u saradnji sa Gastrošorom – objašnjava da je u ovom formatu ovo treći bazar.

– Ako se vratimo malo dalje u prošlost i pogledamo događaje koje je udruženje organizovalo u različitim formatima u Beogradu i širom Srbije, sada smo već na više od 30 događaja. Danas imamo 35 izlagača. To je broj kojim smo veoma zadovoljni. Imamo snažnu bazu od 25 do 30 proizvođača koji su uvek tu, ali nas raduje što je i danas pet-šest proizvođača prvi put sa nama. Među njima su proizvođači kremova, zatim proizvođač vodnjike, domaćeg autohtonog pića za koje će se tek čuti, kao i novi slatkiši bez šećera. Uvek smo srećni kada na svakom bazaru dođe neko novi i dodatno ojača ponudu naših proizvoda – kaže Veljko.

Govoreći o tome koliko je teško malim proizvođačima da se probiju pored velikih, ističe:

– Sa jedne strane, kvalitet nije uporediv. Daleko od toga da smo protiv masovne proizvodnje i velikih marketa, ali kvalitet proizvoda koji se ovde može naći jednostavno ne postoji u velikim trgovinama. Sa druge strane, male proizvodnje se teško mogu porediti sa velikima po obimu i skaliranju. Zato su ovakvi događaji, gde mogu direktno da stupe u kontakt sa kupcima, od ogromnog značaja.

Na pitanje šta je najtraženije, kroz osmeh primećuje:

– Vidim da su posetioci već prešli na pivo. Imamo domaću pivaru Zapi, velika je gužva i kod slatkiša bez šećera. Verujemo da svi dobro prođu. Ima i gotovih jela, prže se kobasice, kuva se pasulj. Nadamo se da će biti organizovan još jedan bazar pre leta, a svakako i na jesen.

Zoran Joksimović koji predstavlja Poljoprivredno gazdinstvo Joksimović, kaže da brend nosi ime “Zets Orchard”.

– To praktično znači da su dva zeta ušla u proizvodnju sa dve sestre. Porodična manufaktura danas nudi čitavu paletu proizvoda. Doneli smo sve što proizvodimo od naših organskih jabuka, šljiva, smokava i povrća. Tu su barbecue sos, peking sos, čatni, marmelada od crnog luka, sirće od mešanog voća i od divljih jabuka, koje se tradicionalno priprema dve i po godine bez ikakvih dodataka. Imamo nadeve od šljiva i jabuka, kao i piće koje u Francuskoj zovu kalvados,  svojevrsni konjak od jabuke, ali naš se pravi isključivo od organskih jabuka. Svi naši proizvodi su bez konzervansa, aditiva i belog šećera – naglašava Joksimović.

Na pitanje o razlici u odnosu na industrijske proizvode, ističe:

– Mi smo među retkim proizvođačima koji rade zaista sertifikovanu organsku proizvodnju. Nema improvizacije, sve radimo po svetskim pravilima. Ne dodajemo ništa u proizvode i koristimo isključivo naše voće i povrće. To su ključni razlozi zašto bi neko izabrao naše proizvode. Problem je što nemamo prodajnu mrežu, ni ljude koji bi se bavili prodajom, jer mi najviše vremena provodimo na imanju i u proizvodnji.

Biljana Munćan Sporin iz Vršca predstavlja pčelarsko gazdinstvo Sporin.

– Suprug Goran i ja bavimo se pčelarstvom i proizvodimo med i artikle od meda, kao i sveće od pčelinjeg voska. Imamo imuno miks, kombinaciju sirovog meda, polena i propolisa, zatim med sa liofilizovanim voćem poput jagode, višnje i kupine. Tu je i bronhomed, mešavina đumbira, kurkume, limuna i meda, kao i standardne vrste, poput livadskog meda i meda od uljane repice. Sveće pravimo od čistog devičanskog voska u različitim oblicima.

Objašnjava i poreklo voska.

– To je devičanski vosak koji pčele same proizvode u košnici. Ne koristi se industrijska satna osnova. Vosak se dobija prilikom vrcanja meda, kada se otklapaju poklopčići. Oni nastaju u potpunom mraku, bez ikakvog dodira sa čovekom.

Govoreći o orahovači otkriva:

– Pravimo je po receptu koji uključuje mlade oraščiće, šećer, limun, koru limuna, pomorandžu, štapiće vanile i pelin. Sve se slaže u posudu, red jednog, red drugog i naliva jabukovom rakijom, koja je neutralna. Zatim stoji 40 dana na suncu. Nakon toga se procedi i flašira. Praksa je pokazala da zatvoreno bure na suncu daje odličan rezultat.

Na pitanje šta se najviše traži Biljana odgovara:

– Vrlo su traženi prirodni melemi, kantarion i gavez. Kantarion je dobar za kožu, rane i ožiljke, dok gavez pomaže kod bolova. U okolini Vršca ima mnogo netaknute prirode, pa koristimo koren gaveza koji potapamo u svinjsku mast. Ta kombinacija brzo deluje na bolna mesta i pomaže oporavku kostiju, mišića i tetiva.

Za kraj otkriva i planove.

– Za koji dan očekuje nas prvo vrcanje meda od uljane repice. Etikete su već spremne, ali neka noviteti za sada ostanu mala tajna – zagonetna je Biljana.

Tekst i foto Dijana Maksimović