Od davnina su naši proplanci kao i bukove i četinarske šume u kojima je zemljište kiselo, okupljali berače šumske borovnice, voća koje je cenjeno ne samo u Srbiji, već širom sveta. Vremenom su stvoreni i hibridi koji su postali popularniji zbog većih bobica i stabilnijeg prinosa.

Poslednjih godina slika je malo drugačija. Borovnica se ne bere samo kao dar prirode, nego se i gaji, plantažno. Prvenstveno se to odnosi na američku borovnicu, jer je stvoreno puno prinosnih, krupnoplodnih selekcija. Prema statistici, u Srbiji se borovnica gaji na oko 2.000 hektara, a godišnja proizvodnja premašila je 6.000 tona. Voćari često u jednom zasadu gaje više sorti, što im omogućava sigurniju berbu u kontinuitetu i bolji plasman.

Uz američku, za sada samo kao voćke na okućnicama i malim, hobističkim voćnjacima, polako se ukorenjuju i sibirska i mongolska borovnica.

Kakve su američka i mongolska borovnica možete pročitati ukoliko se pretplatite na e-izdanje časopisa Dobro jutro.