U vremenu kada se poljoprivreda suočava sa sve većim izazovima, od klimatskih promena do pojave novih štetočina, sve više proizvođača okreće se inovativnim metodama uzgoja. Jedna od njih je i kalemljenje povrća, tehnika koja obećava veće prinose i otpornije biljke, uz očuvanje kvaliteta ploda.

Na porodičnom gazdinstvu Mujkić u okolini Tuzle, ova metoda se po prvi put primenjuje upravo na paradajzu, uz mnogo rada, istraživanja i želje da se ide korak dalje u proizvodnji hrane.

Sandra i njen suprug vlasnici su poljoprivrednog gazdinstva Mujkić, koje se nalazi u severoistočnoj Bosni i Hercegovini, u blizini Tuzle. Tačnije, nalazi se na periferiji grada, u mestu Lipnica.

Na njihovom gazdinstvu ove godine uvedena je nova metoda uzgoja paradajza.

– Kalemljenje paradajza je novitet od ove godine na našoj farmi. To je metoda koju prvi put sprovodimo. Što se tiče samog uzgoja, sorte koje smo prikazivali na našem Fejsbuk profilu su domaće sorte, ali i pažljivo odabrani hibridi koji su vrlo slični nekadašnjim domaćim sortama koje su se ranije uzgajale – za “Dobro jutro” Sandra.

Odluka da počnu s kalemljenjem doneta je nakon detaljnog istraživanja.

Kalemljenje da ili ne

– Opredelili smo se za tehniku kalemljenja sadnog materijala, prvenstveno paradajza, jer se plastenici svake godine koriste za iste kulture. Ne postoji mogućnost da se plastenici premeštaju, pa nema klasičnog plodoreda kao na otvorenom. Istraživali smo i učili, i došli do zaključka da kalemljeni rasad, kada se uzgaja u istom plasteniku iz godine u godinu, postaje otporniji na bolesti i štetočine, kojih je svake godine sve više. Uz to daje i veće prinose, a ono što je najvažnije, kvalitet ploda se ne gubi.

Iako kalemljenje paradajza donosi brojne prednosti, ova praksa još uvek nije široko rasprostranjena.

– Koliko znam, metode kalemljenja paradajza datiraju još iz Kine i Japana od 1930. godine. Tamo su imali problema sa zagađenim tlom, slabijom otpornošću biljaka i velikim prisustvom bolesti, pa su razvili ovu metodu.

Kako kaže Sandra, kod nas se to tek razvija i dodaje da su u procesu učenja i uvođenja ove metode imali podršku stručnjaka i saradnika.

– Sarađujemo s poljoprivrednom kućom iz severoistočne Bosne i Hercegovine, iz Republike Srpske. Reč je o kompaniji “Agrosokić”, koju vodi Niko Jovanović zajedno sa svojim zetom Milošem Lagundžinom iz Novog Sada. S njima smo stupili u kontakt kako bismo obezbedili kvalitetno seme za svaku sezonu. Oni obilaze teren po Srbiji i kažu da se sve više poljoprivrednika odlučuje upravo za ovu metodu – kalemljenje rasada paradajza.

Važno je odabrati pravi trenutak

Sandra naglašava da je kalemljenje već dugo prisutno kod drugih kultura, ali da je kod paradajza relativno nova praksa.

– Kalemljenje lubenice se radi već godinama, ali paradajz je novitet unazad nekoliko godina. Za Srbiju znam da se sve više primenjuje, dok za Bosnu i Hercegovinu nisam sigurna. Mislim da smo mi među prvima koji će to ove godine raditi eksperimentalno – zaključuje ona.

Mujkićka objašnjava da kalemljenje paradajza zahteva precizno određen trenutak u razvoju biljke.

– Važno je da sadnica bude formirana, odnosno da ima razvijena tri do četiri stalna lista i da stablo ne bude previše debelo, jer se u tom slučaju biljka na biljku neće primiti. Postoje različite metode kalemljenja. Paradajz se može kalemiti na specijalne podloge koje se mogu naručiti u poljoprivrednim kućama, ali ih kod nas nema, dok su u Evropskoj uniji dostupne. Kako ove godine nismo uspeli da nabavimo takav materijal, odlučili su se za alternativno rešenje. Ukrštali smo dve sorte paradajza. Odabrali smo dva hibrida, jedan kao podlogu, koji ima jako razvijen koren jer smo ga već ranije uzgajali, i drugi koji daje ukusne, krupne i mesnate plodove. Tako smo biljku na biljku spojili, a nakon toga sledi proces u kojem biljka mora da se primi. Po meni, kalemljenje samo po sebi nije problem, već je izazov kako biljku održati u životu tih desetak dana dok se kalem ne primi. Kada biljka razvije tri do četiri stalna lista nakon kotiledona, tada se može bez problema pristupiti kalemljenju – ističe Sandra.

Govoreći o konkretnim sortama, dodaje:

– Mi svake godine sarađujemo s različitim semenskim kućama. Ove godine smo, u dogovoru s kompanijom “Agrosokić”, odabrali francusku semensku kuću Klause i špansku FIT. Koristili smo dve sorte iz FIT-ovog programa – Runer F1 kao podlogu, zbog njegovog snažnog korena i stabla, i Rosamei kao plemku, odnosno sortu koju kalemimo na tu podlogu.

Posebno naglašava koliko je važan period neposredno nakon kalemljenja.

– Nakon što se biljke spoje, izuzetno je važno da određeni vremenski period provedu bez sunčeve svetlosti, praktično u tami, uz vlagu od oko 99 odsto. Mi smo kalemljene biljke stavljali ispod plastičnih čaša koje smo kupili za tu namenu i održavali takve uslove sedam do deset dana. To je ključno kako ne bi došlo do infekcije na mestu spajanja. Biljku, slikovito rečeno, ranite, otvorite je, spojite s drugom biljkom i učvrstite štipaljkom, pa je važno obezbediti optimalnu temperaturu od 18 do 20 stepeni Celzijusa, polusenu i visoku vlagu. To su tri ključna faktora da se rasad primi. Nakon toga se uklanjaju čaša i štipaljka, a ostaje samo potpora kako bi biljka rasla pravilno.

Na pitanje kakav se paradajz dobija ovim postupkom, Sandra otkriva:

– Na kraju dobijamo Rosamei paradajz, ali sa znatno većim rodnim potencijalom nego kod obične sadnice. Ove godine ćemo to i dokazati u praksi, u plastenicima ćemo saditi i obične i kalemljene Rosamei sadnice kako bismo uporedili rezultate. Sve ćemo dokumentovati video materijalom, jer i sami želimo da vidimo da li se teorija poklapa s praksom.

Kada je reč o kvalitetu ploda, naglašava:

– Ukus ostaje isti, što je najvažnije, ali je prinos veći. Biljka je otpornija, ima jaču vegetativnu masu, stabilniji koren i manje je izložena štetočinama. To nam je posebno važno, jer se iz godine u godinu suočavamo s velikim problemima s nametnicima koji uništavaju useve. Ne znamo da li su u pitanju klimatske promene, ali pojavljuju se insekti koji ranije nisu pravili probleme na paradajzu. Prošle godine smo to jasno osetili.

Sandra dodaje i da na svom gazdinstvu nastoje proizvoditi na što prirodniji način.

– Radimo po evropskim standardima, ne koristimo herbicide ni pesticide, ništa agresivno. Može se reći da je u pitanju organska proizvodnja, uz upotrebu đubriva i zaštitnih sredstava koja su odobrena u Evropskoj uniji. Upravo zbog te borbe da očuvamo zdravlje biljaka i održimo proizvodnju, odlučili smo se na ovaj korak, da probamo kalemljenje.

U razgovoru ističe i ličnu motivaciju.

Koncept od semena do ploda

– U poljoprivredi ne mogu da se zadovoljim time da deset ili petnaest godina radim na isti način. Svake godine težimo da uvedemo nešto novo, da bude zanimljivo i nama i kupcima. Ta strast i ambicija da stalno napredujemo i da se po nečemu razlikujemo jednostavno nas pokreće.

Sandra objašnjava da se prvi rezultati njihovog rada s kalemljenim paradajzom očekuju već tokom leta.

– Mi sadimo biljke u plastenik u drugoj polovini aprila, a paradajz bi trebalo da krene za berbu krajem šestog ili početkom sedmog meseca. Problem kod paradajza je što mora da pocrveni, dok, recimo, paprika kreće ranije. Tako da prvu berbu očekujemo početkom sedmog meseca, ali sve zavisi od vremenskih uslova. Ako vreme posluži, možda i ranije.

Govoreći o daljim planovima, Sandra ističe da kalemljenje neće ostati samo na paradajzu.

– Ove godine svakako radimo i kalemljeni rasad lubenice, a paradajz smo već uvrstili. U planu nam je da naredne godine pokušamo i s paprikom, ali sve zavisi od toga kako će se ovo pokazati. Posla je zaista mnogo. Suprug i ja smo sami na farmi i sve radimo sami, a naš koncept je “od semena do ploda”. Proizvodimo sadnice, uzgajamo povrće, a kasnije radimo i preradu sve sami – objašnjava ona.

Dodaje da je reč o maloj porodičnoj farmi koja funkcioniše po principu direktne prodaje.

– Naša farma nije velika, ali je osmišljena tako da sve što proizvedemo ide direktno kupcu. Nema preprodaje ni nakupaca. Kupci dolaze kod nas i mogu sami da uberu plodove, da vide kako sve funkcioniše, ili naručuju online pa im mi dostavljamo. Važno nam je da ljudi znaju gde i kako njihova hrana raste – naglašava Sandra.

Posebno joj je važno da se ljudi ponovo povežu s prirodom.

– U poslednjih nekoliko godina primećujemo da nove generacije sve manje znaju kako biljke izgledaju i kako se uzgajaju. Ne odnosi se to samo na paradajz, nego na sve kulture. Pokušavamo da to približimo ljudima, da ponovo oživi taj kontakt s prirodom. Danas je život ubrzan, sve se gleda, a malo toga se zaista doživi. Ljudi kad dođu kod nas, to im dođe kao neka vrsta psihoterapije. Boravak u prirodi, među biljkama i životinjama, jednostavno ih vrati u neki prirodniji ritam – zaključuje Sandra.

Piše: Dijana Maksimović

Foto: Damir Mujkić, Facebook