Šećerna repa se, zavisno od roka setve, trenutno nalazi u fazama nicanja, kotiledonih listića do razvijena dva para pravih listova. Bez obzira na rok setve, biljke su i dalje u početnim i veoma osetljivim fazama razvoja, kada su posebno podložne napadu štetočina.

Registrovano prisustvo štetočina na terenu

Obična repina pipa: beleže se ulovi na feromonskim klopkama na starim i novim repištima, kao i prisustvo prilikom pregleda useva.

Siva kukuruzna pipa: prisutna na pojedinim poljima pod repom, a u pojedinim regionima beleži se njeno povećano prisustvo ove sezone (naročito na lakim, peskovitim zemljištima).

Peščar: takođe prisutan u usevima i može izazvati oštećenja u ranim fazama razvoja.

Najkritičniji period razvoja

Šećerna repa je najosetljivija na napad štetočina u fazi nicanja do formiranja prvog para listova. U tom periodu biljke su male i imaju slabu sposobnost regeneracije. Sa razvojem drugog i trećeg para listova, otpornost biljaka se značajno povećava.

 Najava uslova pogodnih za štetočine

Iako je na rizik od štetočina u proizvodnji šećerne repe već više puta ukazivano, on je i dalje izražen – naročito u usevima iz kasnih rokova setve, gde su biljke još u fazi nicanja i kotiledona.

Prema prognozama, od petka se očekuje porast temperature iznad 20°C, što će pogodovati povećanoj aktivnosti štetočina i dodatno povećati rizik od nastanka šteta.

PREPORUKA PROIZVOĐAČIMA

Proizvođačima se preporučuje redovan obilazak useva i pregled u najtoplijem delu dana, kada su štetočine najaktivnije. Kritične brojnosti za tretman su sledeće:

– 0,1 repina pipa/m² u fazi nicanja i kotiledona

– 1 siva kukuruzna pipa/m² u fazi kotiledona

– 4–6 peščara/m² u ranim fazama

Ukoliko se ove brojnosti potvrde, mogu se primeniti neki od registrovanih insekticida na bazi aktivnih materija: cipermetrin, lambda-cihalotrin+acetamiprid.

Izvor: PIS Srbija