Karakačanski pas zvani Perun glavni je čuvar ekonomskog dvorišta Etno sela “Vila Jefimija” u selu Preobraženje, kod Vranja, u kome njen vlasnik Nenad Ordić pored ove rase pasa drži i karakačanske konje. Toliko je dobar čuvar da neznanci počnu da zaziru od njega čim ga uoče u dvorištu. I tada, međutim, dugo ne mogu da odvoje pogled od njegovog predivnog krzna, gde dominira bela boja, koja krasi snažnu konstituciju ovog odvažnog psa. Ima snažne šape koje mu omogućuju da se upusti u borbu čak i sa vukom. Pored njega vlasnik je imao i ženku po imenu Ljubica, ali je ona nažalost usled bolesti uginula. Prava atrakcija za posetioce u ovom selu su i izvorni brdski domaći konji.
– Njihov otac je pastuv karakačanski konj Jabučilo koji ima 125 u grebenu, a majka oko 133. Imamo ih u nekoliko boja, ali su najatraktivniji oni sa kulaž bojom koja se inače retko sreće kod ove vrste konja – kazuje Nenad.
Da poseduje takvu retku vrstu konja nije ni on znao sve dok mu to nije potvrdila profesorka Trailović sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu, rekavši mu da karakteristike ovog konja govore da je on jedini karakačanski konj u Srbiji. Njegovu fotografiju potom je objavio na jednom bugarskom sajtu i bio je naprosto preplavljen ponudama ljudi koji su hteli da ga kupe.
– Za ovu rasu konja od države dobijam subvenciju koja godišnje iznosi trideset hiljada dinara, što je veoma malo ako se ima u vidu da ove životinje moraju da se hrane čitave godine. Jedne godine nije bilo isplaćeno ovo davanje tako da je u našoj zemlji odmah smanjena populacija brdskog konja za četrdeset posto – ističe Nenad naglašavajući da su Austrougari veliko priznanje odali ovom konju proglasivši ga najboljim ratnim konjem u Prvom svetskom ratu.
Njegovo neveliko stado retkih autohtonih rasa domaćih životinja čine i balkanska dugodlaka koza koja se smatra jednom od najređih vrsta koza kod nas. Osim u Srbiji, kao i na Kosovu i Metohiji, one se danas mogu sresti jedino još u Albaniji i Crnoj Gori.
-Ovu vrstu koza karakteriše duga dlaka u raznim bojama, a najređe su one sa crvenom dlakom. Kad god na terenu naiđem na neku od njih obavezno je kupim i tako sam uspeo da od njih napravim omanje stado – kaže Nenad.
Ovo stado inače predvodi jarac sa predivnom crvenom bojom i rogovima u prečniku od jednog metra. U vreme kada koze treba da donesu mlade na svet on je stalno vezan za rogove kako se ne bi desilo da ih njima povredi.
Tekst i foto: Gordana Nastić
