Bik Jablan četvrti put šampion poljoprivrednog sajma

Na Nacionalnoj izložbi stoke u okviru Međunarodniog poljoprivrednog sajma posebnu pažnju posetilaca privukao je petogodišnji bik Jablan, težak čak 1.830 kilograma, u vlasništvu stočara Radenka Jeremića iz Salaša Crnobarskog kod Bogatića.

Ova impozantna grdosija već je dobro poznata posetiocima sajma, jer mu je ovo četvrto učešće, a svaki put je poneo titulu šampiona u svojoj kategoriji.

– On je imao tu sreću da nije imao pravu konkurenciju. Svaki put kad je bio na sajmu bio je pobednik – kaže Jeremić kroz osmeh.

 

Iako izgleda kao prava zver među bikovima, Jablan, deluje prilično dobroćudno i pitomo, gotovo i sramežljivo jer mu ne prija velika pažnja i brojni pogledi posetilaca koji dolaze da ga vide i fotografišu se sa njim.

Kako tvrdi njegov vlasnik, nema nikakav poseban tretman kada je reč o ishrani.

– Jede isto kao i druga junad. Sve je izmiksovano, silaža, seno, slama, premiksi. Hrana mu je stalno pred njim i jede po volji – objašnjava Jeremić.

Jablan je domaći simentalac i već je prešao petu godinu života, što je za bikove njegove veličine ozbiljan staž. Njegov vlasnik kaže da još nije sigurno da li će se naredne godine ponovo pojaviti na Sajmu.

– Ova prethodna tri nisu mogla preko šest godina. Videćemo da li će on moći. Ako ne bude mogao, biće drugi – kaže Jeremić.

Ipak, iza priče o šampionskom biku krije se mnogo ozbiljnija slika srpskog stočarstva. Jeremić danas godišnje tovi oko 250 grla, što je znatno manje nego ranijih godina.

– Pre dve godine hranio sam između 400 i 420 komada godišnje. Sad smo smanjili – navodi on.

Dodaje da se danas retko ko više odlučuje da drži krave, jer je posao težak i traži mnogo obaveza.

– U mojoj ulici samo jedan čovek drži petnaestak ili dvadesetak krava. Nekada je svaka kuća imala bar dve, tri ili četiri krave. Sad više nema ni naroda, kamoli stoke – priča Jeremić.

Upravo zbog toga Jablan nije samo atrakcija Sajma, već i svojevrsni simbol vremena kada je stočarstvo bilo oslonac gotovo svakog domaćinstva u Mačvi.

Tekst, foto i video: Aleksej Buila