Ako se tvrdnja da je prvi čokot vinove loze na Fruškoj gori zasadio rimski car Marko Aurelije Prob u 3. veku može osporiti Domicijanovom zabranom vinogrdarenja u rimskim provincijama iz 1. veka, što govori u prilog tome da je ta blagorodna biljka na ovim prostorima gajena čak dva stoleća ranije, nesporna je činjenica, i za to postoje materijalni dokazi, da je tek sa dolaskom tog naroda na naše podneblje i ona dospela ovde. Tako barem kažu rezultati dosadašnjih arheobotaničkih ispitivanja. Pritom se, naravno, misli na kultivisanu vinovu lozu, a ne divlju koju srećemo i danas na najrazličitijim terenima, posebno pored vode, kakvu su i naši preci u praistoriji jeli, što potvrđuju pronađeni i analizirani uzorci. Divlja loza koristi se u ishrani od neolita, od pojave prvih ratara i stočara na ovim područijma, od pre 7.000 do 8.000 godina, ali je takva da se od nje ne može nikakvo vino napraviti.
– Nemamo za sada nikakve dokaze da se vinova loza kod nas gajila pre dolaska Rimljana, oko 18. godine pre nove ere kada su oni došli u Panonsku niziju, preuzevši je od Kelta – kaže arheobotaničar Aleksandar Medović iz Muzeja Vojvodine. – Za Kelte se verovalo da bi mogli biti prvi koji su ovde uzgajali lozu, ali oni su više bili pivopije. Za to imamo materijalne dokaze. Posedovali su čak i prave pivare, poput primerka pronađenog u Čarnoku. Čak su i rimski pisci, kada opisuju Kelte, spominjali da nemaju vinovu lozu, nego nešto što liči na pivo. Kod nas za sada nema nikakvih dokaza za uzgajanje te biljke u keltsko doba, a to je 300 do 400 godina pre nove ere do dolaska Rimljana. Da li ćemo doći do takvih nalaza, otvoreno je pitanje.
Vino se pilo i pre Proba
„De vita caesarum“ naziv je dela u kojem autor Gaj Svetonije Trankvil pruža dokaze za tvrdnju da je loze na ovom području bilo i pre Proba.
„U godini kada je jeftinog vina bilo u izobilju, a žitarica malo, on (Domicijan) je procenio da je preterano uzgajanje vinove loze uzork zapostavljanja ostalih useva, stoga je zabranio dalje sađenje vinove loze u Otaliji i dao naređenje da se smanji broj čokota u osatalom delu carevine za najmanje jednu polovinu, ali ovaj ukaz nikad nije supio na snagu“.
Pronađene posude u Jabučju kod Lazarevca, među njima i poznati vinski pehar iz 1. veka, takođe su dokaz da je vina bilo pre Proba. U prilog tome govori i nalaz ugljenisane semenke vinove loze na lokalitetu Hrtkovaca iz 1. ili 2. veka. I semenke nađene na lokalitetu Gamzigrad pripadaju kultivisanoj vinovoj lozi, a ostaci amfora iz Sirmijuma jasan su znak da se za potrebe rimskih careva koji su tu ponikli i živeli vino čuvalo u njima. Čak i ploča s motivom rimske boginje Libre u 2. veku nove ere, pronađene u Čortanovcima i ugrađene u fasadu Vile Stanković, na kojoj je boginja prikazana omotana vinovom lozom, dokaz je pojave loze pre Proba.
Neobrađeni nalazi na Petrovaradinskoj tvrđavi
Medović, koji se jedini bavi arheobotanikom u Srbiji, kaže da u Austriji ima nešto dokaza da je u to doba na tamošnjem prostoru uzgajana vinova loza i da se s naših bronzanodobnih lokaliteta, iako su dobro odrađeni arheobotanički, očekivao takav nalaz, ali za sada bez uspeha. Neobično je, kaže on, da se kod Kelta koji su došli kod nas s područja Francuske, potom zaputili u pljačkaški pohod do Grčke, i vratili se u Panonsku niziju, ne nalaze tragovi kultivisane vinove loze, nego konzumacije piva. No, Medović napominje da Fruška gora nije bila predmet arheoloških iskopavanja, osim Petrovaradinske tvrđave, na kojoj su ona obavljena pre više od deceniju i po, ali ti nalazi nisu još obrađeni.
Otkrivanje kolekcije od 120 primeraka presovanih listova vinove loze sa grozdovima u herbarijumu Andrije Volnog iz 1797, najstarije botaničke zbirke u Srbiji koja se čuva u Karlovačkoj gimnaziji, prilikom njene restauracije, zaštite i digitalizacije, navelo je grupu stručnjaka iz naše zemlje, ali i inostranstva, među kojima su Aleksandar Medović, dr Milica Rat s novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta i molekularni biolog prof. dr Miodrag Grbić s Univerziteta Vestern Ontario u Kanadi, na razmišljanje o tome da se otpočne DNK analiza semenki vinove loze s ovih prostora.
– Drevna DNK može doprineti razvoju ne samo vinogradarstva, već mnogih drugih oblasti – ističe Medović. – Dobar primer za to je saradnja s Institutom za ratarstvo i povrtarstvo, u kome su shvatili da je proces oplemenjivanja biljaka vrlo značajan, jer se protokom vremena izgubilo nešto od autentičnosti biljaka, koje su se pre svega deformisale. Na ovaj način vraćamo se u prošlost da vidimo šta smo to izgubili. Pre svega razmišlja se o tome kako promene klime utiče na biljni svet i kako da im se prilagodimo.
Neugljenisane semenke kao istorijski zapisi
Po Medovićevim rečima, iz semenki može izuzetno veliki broj podataka da se sazna uz pomoć drevne DNK.
– Kada govorimo o vinovoj lozi, tom metodom možemo zaključiti koje su sorte ovde uzgajane, odakle su došle, koje uticaje su pretrpele, da li su se usled toga menjale, kako se razvijalo vinogradrstvo… – uverava nas naš sagovornik. – Najbitnije je da nađemo neugljenisane semenke vinove loze, kako bismo mogli da uradimo analize. To je moj zadatak u ovom projektu koji smo započeli i za koji ne znamo kada će se okončati i kuda će nas odvesti. Na meni je da pronađem po celoj Srbiji neugljenisane semenke. Postoji šansa da se neka semenka ne ugljeniše, a da ipak preživi, da se ne raspadne, mada je ugljenisanje najbolji način da se sačuva, jer je u tom obliku ne napadaju ni gljivice niti bakterije.
Arheološka iskopavanja, tvrdi Medović, mogu da unesu dozu skepse kada je reč o datiranju, određivanju vremena nastanka nalaza. Da bi se izbegla mogućnost relativne greške, u određenim slučajevima biće potrebna i C14 analiza, koja preciznije može da odredi vreme iz kojeg potiče semenka.
Revolucionarni istraživački potez
Kaže da arheobotanika nema saznanja ni o lozi iz srednjeg veka. Kao razlog navodi činjenicu da se areheobotanici nije pridavao značaj. I semenke iz tog perioda ljudske istorije s područja Novog Sada predmet su njegovog interesovanja. Pretpostavlja da su u 14. i 15 . veku Cisterciti uzgajali na Fruškoj gori lozu i da je to bila sorta furmint. Po dolasku Turaka malo se promenila situacija. Fruškogorski rejon pao je u zaborav, a uzdigao tokajski region.
– Prikupljamo materijal, i to je prva faza u ovom poduhvatu – objašnjava Medović. – Počeo sam analizu ugljenisane semenke iz Leskovca, koja je stara oko 4.000 godina. Drugim rečima, moglo bi se kazati da pripada perodu kada je vinogradarstvo počelo da se razvija kod nas. To je prva semenka gajene vinove loze i za to je potrebno uraditi C14 analizu da bismo bili sigurni da nije došlo do mešanja materijala, pa da to nije možda semenka iz rimskog perioda.
Ovaj tim će se nakon prvog letošnjeg sastanka u Sremskim Karlovcima, ponovo sresti u maju sledeće godine. U pitanju je revolucionaran potez na našim prostorima, koji može da utiče ne samo na vinogradarstvo, nego i istorijska saznanja, ali namera je da se istraživanje proširi i na region, što bi svakako obogatilo rezultate.
Dobro jutro broj 574 – Februar 2020.
