Насловна ТЕМЕ ВИНОГРАД AUTOHTONA LOZA PRKOSI UVOZNIM SORTAMA GROŽĐA: Prokupac ponovo osvaja naše vinograde

AUTOHTONA LOZA PRKOSI UVOZNIM SORTAMA GROŽĐA: Prokupac ponovo osvaja naše vinograde

Српска аутохтона сорта, која вуче корене из Средњег века, била је пред изумирањем, али је винари у Србији вредно и упорно враћају у живот

589
Фото: Биљана Ненковић
  • Ako kao zemlja želimo da budemo ozbiljan vinski igrač u svetu, moramo u svom portfoliju imati autohtone sorte – kaže dipl. inž. vinogradarstva Božidar Aleksandrović iz Vinče kod Topole.

Prokupac daje laka roze vina koja se mogu probati kratko vreme posle berbe i procesa prerade, ali, uz adekvatnu tehnologiju i odležavanjem u drvenim buradima hrasta kitnjaka, nudi bogatstvo ukusa koje se može meriti sa svetskim sortama.

Prokupac je zvanično priznata srpska autohtona sorta, koja vuče korene iz Srednjeg veka. Svojevremeno je bio najrasprostranjeniji u ovom delu Balkana, a potom pred izumiranjem. Danas ga vinari u Srbiji polako vraćaju u život. Taj žilavi borac je, prkoseći svemu i uprkos malim šansama, preživeo vekove. Podela na vinskoj sceni mu je napokon naklonjena, uprkos brojnim internacionalnim sortama grožđa u domaćim vinogradima.

Istorijski spisi i predanja svedoče o tome da je car Lazar najviše voleo vino od prokupca u sopstvenom peharu. U jednoj od povelja kneginje Milice iz 1395. Godine, u kojoj se potvrđuje da poklanja vinograd manastiru Svetog Pantelejmona na Svetoj gori, prvi put se spominje slovensko ime Prokuplje, ali i ukazivanje na to da je kraj bogat vinovom lozom. To potvrđuju brojni zapisi putopisaca koji su se u to doba kretali putem od Carigrada ka Rimu.

Upravo iz tog doba potiču potvrde o postojanju sorte prokupac, koja je zlatno doba dočekala odlaskom Turaka. Ta era prokupca potrajala je sve do šezdesetih godina 20. veka. Tada se zbog masovne, industrijske proizvodnje vina i sadnje internacionalnih sorti, krče stari vinogradi, a prokupac skoro nestaje u Srbiji.

Svoja vina od svog grožđa!

  • S oko 7.500 hektara ukupno pod lozom, mi smo još uvek vinska i vinogradarska mrvica u vinskom svetu. Dok Srbija ne bude podigla vinograde i od svog autohtonog grožđa ne bude proizvodila vino, neće postati značajna vinska destinacija za turiste i interesantna za ozbiljne vinske trgovce. Potrebno je da razvijamo specifičnost, koju ova zemlja može da iznedri, a jedna od njih je svakako prokupac – kategoričan je Božidar Aleksandrović.

Vraćamo se vinskim korenima

Nekoliko decenija kasnije, pred kraj 20. veka, pojavom malih i srednjih vinarija, polako se vraća svest o potencijalima prokupca i potrebi da se vratimo vinskim korenima.

  • Od 1925. do 1941. godine na ovim prostorima počele su da se sade internacionalne sorte, jer je kralj Aleksandar Karađorđević na istočnoj padini brda Oplenac zasadio visokokvalitetne sorte grožđa, uvezene iz Francuske. Odatle su te plemenite rodne grančice širene po okolini. I moja porodica je tada prvi put zasadila plemenite sorte grožđa koje su davale mnogo veći procenat šećera, imale bolje sazrevanje, pa samim ti i bolje vino. Tada je postojala podela na bela i crna vina, a glavna ideja bila – kilo vina i kilo vode. Tako se, zbog neodgovornosti i neozbiljnosti, izgubila dragocena autohtona sorta grožđa, jer u to vreme nisu bile važne sorte, već prinosi i količina – kaže dipl. inž. vinogradarstva Božidar Aleksandović, vinar iz Vinče kod Topole.
Foto: Biljana Nenković

Može li prokupac, za koga stručnjaci kažu da je sorta ograničenog potencijala, da se uklopi u vinsku filozofiju današnjih vinara koji streme i dostižu sam vrh svetskog vinarstva? Aleksandrović kaže da je to moguće, jer su im na raspolaganju savremeni tehnološki alati i znanja.

  • Ko hoće da pravi vino od prokupca, mora da upozna njegovu nezgodnu narav, jer on je ipak žilavi borac. Ima krupnu bobicu, nema dovoljno obojen sok, često mu je nedovoljno zrela semenka, a to negativno utiče na kvalitet vina. Prokupcu treba prići s određenom dozom strepnje, i to je za svakog vinogradara i vinara izazov. S druge strane, ako kao zemlja želimo da budemo ozbiljni vinski igrači u svetu, moramo u svom portfoliju imati autohtone sorte – dodaje Aleksandrović.

Dan prokupca

Od 2016. godine u Srbiji se 10. oktobra obeležava Dan prokupca. U svetu odavno postoje međunarodni dani kaberne sovinjona, šardonea, sovinjona belog. Već druge godine od nastanka ideje Dan prokupca proslavljen je u 40 restorana, vinoteka i vinskih barova. Obeležavao se u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu i Zlatiboru, ali i u inostranstvu – u Budimpešti i u Zagrebu.

Od brojnih varijeteta do čiste sorte

Najizazovniji zadatak za vinogradare novog doba bio da izdvoje klonove i naprave sortno čist materijal. Prokupac se do pre dvadesetak godina nalazio po vinogradima kao „slobodna populacija“, s velikim brojem varijeteta. To je donosilo neujednačene grozdove i bobice i neujednačeno sazrevanje, te je osnovni zadatak bio formirati vinograd s uniformnim sadnim materijalom, gde će svi čokoti sazreti u isto vreme. Problem je bio što je taj proces trajao godinama, pa i više od decenije.

  • Najveći izazov je istrajati u tom procesu, jer traje minimum 10 godina da bi se sve dovelo u red. Moramo priznati da je to pretežak zadatak za jednog čoveka. Čitav tim ljudi izdvajao je adekvatne klonove, potom je trebalo da se oni okaleme, da se proveri kako sazrevaju u određenim klimatskim uslovima, i da se na kraju uvedu u sortnu listu. Sve zajedno daje nam priliku da konačno kažemo da imamo čist varijetet prokupca i klon koji može da se sadi u vinogradu i da se ponovo upoznamo s tom sortom grožđa – kaže naš sagovornik.

U savremenom srpskom vinarstvu prokupac se obrađuje na moderan način, kako bi se svet upoznao s kvalitetnim vinima, nastalim upravo od ove autohtone sorte. Sve počinje od vinograda, kažu vinari, gde se pre faze šarka radi zelena rezidba po principu – jedan lastar, jedan grozd. Tako se dobija kilogram grožđa po čokotu. Ovo je veoma važna mera, jer su na niskim prinosima sve važne materije u maksimalnoj koncentraciji. Proređivanjem lišća u zoni grozdova oni se izlažu direktnim sunčevim zracima koji utiču na ravnomerno sazrevanje. Pravi momenat berbe je od presudnog značaja i ona se obavlja kada semenka dobije smeđu boju. Najčešće je to kraj oktobra ili početak novembra.

Sinonimi govore o trajanju

Rezultat duge tradicije prokupca na Balkanu su i brojni sinonimi: crnka, darčin, kameničarka, kamenilarka, majski corni, negotinsko crno, ničevka, nikodimka, niševka, prokupats, prokupec, prokupka, rekavac, rekovačka crnka, rskavac, rskavati, skopsko černo, tsrnina, začinok…

Iako je stara sorta, vinari se s prokupcem ponovo upoznaju. Zbog velike pauze, zbližavaju se na teži način. O tome govori i iskustvo još jednog vinara, Mije Radovanovića iz Krnjeva kod Topole.

  • Izvadio sam 80 ari prokupca na najboljoj ekspoziciji i to u petoj godini, jer su grozdovi i listovi bili ogromni. Za kvalitetna vina nije vam potrebno grožđe koje postiže 16 ili 17 procenata šećera – kaže Radovanović i zato ova sorta još uvek nema željenu rasprostranjenost.
Foto: Biljana Nenković

Mamac za vinopije iz celog sveta

Radovanović dodaje da su nternacionalne sorte, poput šardonea ili kabernea, već toliko rasprostranjene u Srbiji da je praktično sva zemlja na dobrim ekspozicijama zauzeta. Vinogradari traže nove, dobre parcele, posmatraju nove klonove, jer treba naći i sadni materijal tzakav da znaš sigurno šta si dobio. Prokupac, kao i kaberne, traži kasno sunce. Ceo proces je težak.

Prokupac ipak polako osvaja vinogorja u kojima ga je nekada bilo. Pre svega je reč o Župskom vinogorju, koji je u rejonu tri Morave. Sadi se i u zapadnoj i u istočnoj Srbiji, kao i u okolini Smedereva. Ponegde ga ima i na Fruškoj gori. Danas u oko 25 vinarija imaju prokupac u svom portfoliju i nekoliko stotina vinogradara gaji ga u svojim vinogradima. Vinski stručnjaci kažu da je prokupac najviđenija sorta, na kojoj bi trebalo raditi, kada se Srbija brendira kao vinska regija. Dovoljno je autentičan da skrene pažnju vinopija širom sveta, koji su se umorili od vina koja su im odavno poznata.

Prokupac daje laka roze vina, koja se mogu probati kratko vreme posle berbe i procesa prerade, ali uz adekvatnu tehnologiju i odležavanjem u drvenim buradima hrasta kitnjaka nudi bogatstvo ukusa koja se mogu meriti sa svetskim sortama. To je dobar razlog da se podižu novi zasadi u Srbiji.

B. Nenković

Dobro jutro broj 575 – Mart 2020.