Ovog vikenda Beogradski Rakija Fest okuplja proizvođače, stručnjake i ljubitelje rakije u Beogradu, predstavljajući jedno od najznačajnijih mesta za promociju i razmenu znanja u ovoj industriji. Posetioci imaju priliku da upoznaju široku ponudu domaćih i regionalnih destilerija, kao i savremene trendove u proizvodnji jakih alkoholnih pića, uz fokus na kvalitet, tradiciju i inovacije.
Veljko Jovanović, savetnik predsednika PKS-a i član organizacionog odbora Beogradskog rakija festa, govori o značaju ove manifestacije i njenom razvoju kroz godine.

– Već 18 godina Beogradski Rakija Fest je centralna tačka za promociju rakije kao kategorije u ovom delu Evrope. To se danas jasno vidi i po broju izlagača i po kvalitetu destilerija koje dolaze. Festival zaista jeste najrelevantniji događaj posvećen rakiji, ali sve više i drugim jakim alkoholnim pićima. Imamo izlagače sa džinovima i likerima, koji se sve snažnije pozicioniraju, tako da je Rakija fest postao brend koji bi trebalo da bude glavna tačka za promociju rakije – priča za “Dobro jutro” Veljko Jovanović.
Govoreći o ponudi, ističe da nije zahvalno izdvajati pojedinačne proizvođače, ali da su trendovi veoma uočljivi.

– Ne bih izdvajao brendove, ali mogu trendove. Šljiva je i dalje dominantna, to je naš najjači segment i tu je praktično “sky is the limit” kada je reč o varijacijama i kvalitetu. Međutim, sve više se razvijaju i druge voćne rakije, od dunje, kruške i drugih vrsta, što je veoma zanimljivo. Primećujemo i rast malih kraft destilerija, ali i većih proizvođača. Ima i vinarija koje su se upustile u proizvodnju džina. Ono što je suština festivala jeste razmena znanja i iskustava među proizvođačima, kao i prenos tog znanja na publiku. Zato imamo i “Rakija eksperiment”, kurs senzorne degustacije, gde ljudi mogu da nauče kako da prepoznaju kvalitet rakije.
Na pitanje kako prepoznati dobru rakiju, Jovanović naglašava nekoliko ključnih stvari.

– Postoji više segmenata. Pre svega, treba kupovati rakije iz registrovanih destilerija. Kućna proizvodnja može biti nepredvidiva i ne znamo uvek šta dobijamo. Zatim, važan je miris, ne sme biti neprijatnih tonova poput buđi ili prejakih kiselina. Treba da se oseti aroma voća od kog je rakija pravljena, ali ne preterano, jer to može ukazivati na dodatne arome. Tu su i razlike koje dolaze od odležavanja, poput barika ili vrste drveta. Sve to zahteva određeno iskustvo. I na kraju, najvažnija je standardizacija. Kada proizvođač postavi standard u proizvodnji, onda može svake godine da ponudi isti kvalitet, što je presudno – kaže on.
Ove godine festival beleži značajan rast.

– Imamo oko 60 izlagača, što je višestruko više nego prošle godine, kada ih je bilo 25.
Razlika između rakija koje se mogu naći na festivalu i onih iz prodavnica često je i u ceni, ali i u kvalitetu.

– Ne može se očekivati da rakija od 600 dinara po flaši bude vrhunskog kvaliteta, to mogu da potpišem. Ipak, u prodavnicama treba kupovati rakije naših registrovanih destilerija, koje su ozbiljne firme i sve više izvoze. Danas izvozimo oko 18 miliona litara rakije godišnje, a mnogi proizvođači su već prisutni u maloprodaji ili planiraju da budu.
Posebno ohrabruje rast izvoza.

– Važno je da nam izvoz raste. Trenutno beležimo prosečan godišnji rast od oko 12 odsto. To znači da naši proizvođači pronalaze svoje mesto na tržištima gde ranije nisu bili prisutni, a strani potrošači sve više otkrivaju našu rakiju i prepoznaju njen kvalitet i zanimljivost – naglašava Jovanović.
Milinko Isaković govori o nastanku brenda rakije „33“ (koja je veoma tražena na festivalu), porodičnoj tradiciji i razvoju proizvoda koji potiče iz jadarskog kraja.

– Što se tiče same proizvodnje rakije, tradicija u jadarskom kraju traje više od 100 godina i velika većina porodica je proizvodi duže od jednog veka. U mojoj porodici, i po očevoj i po majčinoj strani, rakija se proizvodila još pre 1900. godine. U jednom trenutku smo, kao članovi porodice, doneli odluku da tu tradiciju ne prekinemo, iako se bavimo potpuno drugim poslovima, nego da je održimo kao deo porodičnog nasleđa. Iz želje da proizvod učinimo dostupnim i drugim ljudima, rakija se našla i na tržištu, pre svega kao poklon, jer je mnogo češće poklanjamo nego što je komercijalno plasiramo – ističe Milinko.
Govoreći o izgledu i finalizaciji proizvoda, on kaže da su imali pomoć prijatelja i stručnjaka. Inače, rakija „33“ se pravi od autohtone sorte šljive.

– Rakija je od autohtone sorte Požegača, koja se u jadarskom kraju intenzivno gajila od 1920–1930. pa sve do 1990. godine. Nakon toga su prisutne druge sorte, jer je bolest šljive, poznata kao šarka, značajno uticala na nestajanje zasada te sorte.
Proizvod nije široko dostupan.

– Za sada naše rakije nema po prodavnicama. Razmišljamo da li ćemo je uopšte plasirati na domaće tržište. Nismo sigurni ni da li ćemo je u većoj meri izvoziti.
Na pitanje o ličnom iskustvu u proizvodnji rakije, Isaković ističe dugogodišnju porodičnu povezanost sa tim poslom.

– Ako se proizvodnjom rakije može smatrati prvi put kada sam bio prisutan pečenju rakije, uz nečiju pomoć, onda je to više od 30 godina. Sa dedom sam učestvovao u tome još tokom odrastanja. Supruga Marija ima slično iskustvo. U njenoj porodici se rakija takođe dugo proizvodila, još dok su njen deda i otac bili živi. Tako da obe porodice imaju veoma dugu tradiciju i snažnu vezu sa proizvodnjom rakije – otkriva Milinko Isaković.

Tekst i foto: Dijana Maksimović