Kašalj, bronhitis, upalni procesi ili astma samo su neka od stanja u kojima biljke mogu biti od pomoći. Kada su u pitanju bolesti pluća i disajnih organa, biljke mogu da budu dobra pomoćna terapija, ipak, kada se javi bilo kakav ozbiljan poremećaj rada ovog organa neophodno je javiti se lekaru.
Biljka plućnjak odavno je poznata kao delotvoran lek, kao što joj ime kaže, za pluća. Samoniklo raste širom Evrope, zapadne Azije i severne Amerike, u gustim listopadnim brdskim i planinskim šumama, među žbunjem, u šikarama, uz puteve i na vlažnim livadama.
„To je vrlo zanimljiva biljka koja ima ružičaste i plavičaste ili gotovo bele cvetove. Njeno samo ime plućnjak, srpsko, ali i latinsko Pulmonaria officinalis, ukazuje na viševekovnu upotrebu ove biljke pri lečenju svih vrsta problema sa plućima. Upotrebljava se list ili, ređe, ceo nadzemni deo biljke u cvetu“, istakao je Momčilo Antonijević, novinar i narodni travar, gostujući u Jutarnjem programu Radio televizije Srbije.
Ovaj vesnik proleća, koji se na šumskim proplancima može naći od marta do maja, koristi se kod kašlja, bronhitisa, upale pluća ili bilo koje druge tegobe koja ima veze sa respiratornim sistemom.
Može da se suši tako što se u tankom sloju poređa na promajnom mestu u hladu po čistom stolnjaku ili poslužavniku. Posle sedam do 10 dana suv plućnjak se usitni i čuva u dobro zatvorenoj tegli ili papirnoj kesi.
„Jedna supena kašika čaja prelije se šoljom ključale vode, promeša se, poklopi i ostavi da stoji 15 do 20 minuta, procedi se i pije – dve do tri šolje u toku dana“, objasnio je Antonijević.
Osim toga što blagotvorno deluje na organe za disanje, plućnjak sadrži veliku količinu tanina pa može da se koristi za zaustavljanje dijareje, posebno kod dece.
Oman je još jedna narodni lek protiv upale pluća, kašlja, bronhitisa i alergijskog rinitisa. Kod ove biljke koristi se koren.
Izgleda kao suncokret, ima divne žute cvetove. Oman je vrlo korisna biljka jer dezinfikuje organe za disanje i u svom korenu – rizomu, sadrži veliki količinu etarskog ulja.
Preporučuje se onima koji puše, imaju problem sa upalom pluća, sa bronhitisom, onima koji pate od alergija.
Jedna kafena kašičica omana prelije se šoljom ključale vode. Promeša se, poklopi i nakon dvadesetak minuta procedi. Piju se dve do tri šolje dnevno.
„Oman sadrži veliku količinu inulina pa se preporučuje onima koji imaju dijabetes, ali treba biti veoma obazriv u slučaju onih koji imaju poremećaj šećera u krvi, a piju lekove. Oman može da bude kontraindikovan jer deluje blagotvorno, ali kada se udruži sa lekovima može da proizvede suprotan efekat“, naglasio je gost Jutarnjeg programa i dodao da se oprez savetuje osobama sa visokim krvnim pritiskom.
Oman može da pomogne i kod gljivičnih obolenja jer je u pitanju biljka koja ima antiseptična, antibakterijska, fungicidna dejstva.
U borbi protiv kandide i drugih gljivica, osim omana, može da pomogne žalfija, list oraha, etarsko ulje čajnog drveta.
„Biljke mogu da pomognu i mogu da budu pomoćna terapija, ali u slučaju ozbiljnih stanja i bolesti, upale pluća nemojte se lečiti na svoju ruku već se obavezno obratite lekaru“, poručio je Antonijević.
Cvet divizme takođe se već dugo koristi za lečenje disajnih organa, jer sadrži sluz koja oblaže bronhije i sprečava neprijatni nadržaj kod suvog kašlja. Ova biljka sadrži i saponine koji pomažu iskašljavanje.
„Raste na siromašnim područjima, ima divne žute cvetove. Za lečenje se upotrebljavaju baš oni, ređe se koriste list i koren. Ono što je nezgodno je kada naberete kilogram svežih cvetova divizme, a to je mukotrpan posao, ostane tačno sedam puta manje tog cveta“, navodi poznavalac bilja.
Posle godinu dana divizma gubi svoja lekovita svojstva pa se preporučuje da se zalihe u kućnoj apoteci obnavljaju svake godine.
Biljka rosulja (Drosera rotundifolia) poznata kao biljka mesožderka, sadrži supstancu plumbagin, fantastičan biljni lek za sve probleme sa plućima. Može da se koristi sama ili u kombinaciji sa majčinom dušicom i zovom ili sa listom pitomog kestena.
„Rosulja je strogo zaštićena vrsta koja ne sme da se sakuplja u prirodi već mogu samo da se kupuju gotovi preparati koji su proizvedeni na kontrolisane načine ili su iz uvoza tako da na taj način čuvamo naš ekosistem i biodiverzitet“, poručio je Antonijević.
Još jedna biljka koju treba imati na umu kada je respiratorni sistem u pitanju je podbel. On stimuliše izbacivanje sluzi a, slično dejstvo ima i beli luk.
„Po mom mišljenju ona je najbolje biljno stredstvo za tretiranje astme i bronhitisa, ali postoji jedna mala začkoljica kada je podbel u pitanju – sadrži pirolizinske alkaloide koji su toksični za jetru. Vodila se velika polemika među fitoterapeutima da li uopšte treba koristiti za unutrašnju upotrebu podbel, ali i gavez i plućnjak koje sadrže ove materije koje u dužem vremenskom periodu mogu da oštete jetru“, naglasio je Antonijević dodajući da je u pitanju mala količina pomenutih supstanci i da se onima koji imaju problem sa jetrom ili imaju u porodičnoj istoriji takav slučaj, ne savetuje upotreba ovih biljaka.
Izvor: RTS
Foto: Freeimages
