Tekst i foto:
Željko Dulanović
Osim što pleni lepotom, bor je i lek za mnoge bolesti. Često se koristi u narodnoj medicini, od njegovih iglica i izdanaka meštani planinskih sela kuvaju čajeve i prave meleme. Bor (pinus sylvestris) jako je korisna drvensta biljka. Građa koja se „izvlači“ iz starih stabala crnog bora, takozvanih stolaša, najbolja je za brvnare, dok se njegov luč, osim za potpalu vatre, koristi i kao prirodna zamena za naftalin u borbi protiv moljaca.
Planine zapadne Srbije nekada su bile pune borova, starih po nekoliko vekova, a danas ih je svega nekoliko. Bor koji ponosno raste na samcu iznad Kamene Gore kod Prijepolja broji više od 500 leta. A takvi su i meštani. Kamena Gora je ne tako davno slovila za selo s najviše stogodišnjaka, a i danas ovde ima gorštaka koji gaze desetu deceniju. Kažu da svoju dugovečnost duguju životu među četinarima, izniklim na ljutom kamenu. Kamena Gora u svojim nedrima skriva i 125 izvora zdrave i pitke vode i više od 250 vrsta lekovitih trava, pa ne čudi što je ovo selo još pre Drugog svetskog rata zvanično proglašeno za vazdušnju banju.
Lek iz mladica i iz pupoljaka
Kako je nauka utvrdila, lekovita je i sama šetnja mirisnom borovom šumom. Bor, kao i drugi četinari, sadrži etarska ulja koja pozitivno deluju na organizam, posebno na respiratorne organe i na štitnu žlezdu.
– Gosti s planine odlaze preporođeni, i zbog toga dolaze opet, neki i po više puta godišnje. Ovde dane provode u aktivnom odmoru, jer svaki sekund proveden u carstvu četinara blagotvorno deluje. Zbog toga su na Kamenoj Gori pored seoskih kuća i mnogi turistički objekti građeni po meri prirode, od kamena i drveta, jer iskustvo kaže da nema ni sna kao u kući od borovine, kada zamiriše luč – priča Živko Kijanović, predsednik Mesne zajednice Kamena Gora.
Nije slučajno, kažu gorštaci, što se i sanatorijumi za plućne bolesti podižu baš u borovim šumama. Esencijalno ulje bora dezinfekuje disajne organe, čisti pluća i oslobađa bronhije od nagomilane sluzi. Inhalacija njegovim iglicama ili eterskim uljem preporučuje se svima koji imaju problem s respiratornim organima i pušačima, kao svim stanovnicima velikih gradova, gde je vazduh pun smoga i zagađen.
Kod bora, kao i većine četinara, lekovit je gotovo svaki njegov deo. Iglice, pupoljci i šišarke najdelotvorniji su, međutim, ukoliko se skupljaju tokom februara, marta i aprila, kada priroda počinje da buja nakon zimskog sna.
– Mladi izdanci bora, jele i smrče sadrže veliku količinu vitamina C i mogu se upotrebljavati u zimskim mesecima, kada je potrebno unositi više ovog vitamina nego što je uobičajeno. Od pupoljaka bora pravi se lekoviti sirup, blago i sigurno sredstvo protiv upornog kašlja i za jačanje imuniteta. Borov katran dobija se suvom destilacijom bora i on je jedan od najmoćnijih biljnih lekova za ekceme, lišajeve i psorijazu – kaže Momčilo Antonijević, naš poznati novinar i narodni travar.
Osim vitamina C, borove iglice sadrže i vitamin A, a čaj pripremljen od njih je prijatnog ukusa i mirisa. Dobar je za jačanje imuniteta, u odvajanju i izbacivanju peska iz bubrega, a pomaže i ubrzava i izbacivanje vode iz organizma, što doprinosi regulisanju krvnog pritiska. Borove iglice sadrže dosta lekovitog eterskog ulja, zbog čega se često koriste u prevenciji bolesti disajnih organa, kao što su kašalj, promuklost i bronhitis.
Čaj, med i sirup borovog imena
Čaj od borovih iglica priprema se veoma jednostavno i brzo, kao i ostali čajevi od lekovitog bilja. Vrh grančice sa dvadesetak iglica opere se i kuva u pola litra vode dok ne proključa. Čaj se onda ostavi da odstoji oko pola sata, a zatim procedi i pije dva do tri puta dnevno, zaslađen medom. Priprema melema protiv bronhitisa iziskuje, međutim, nešto više vremena, ali svaki minut, proveden u ovom poslu, po zdravlje je zlata vredan. Da bi se napravio, potrebno je 300 grama svežih pupoljaka bora i 200 grama borovih iglica.
– Sveže pupoljke bora i borove iglice treba najpre promešati, pa preliti preko toga tri litra vode i potom kuvati. Tri dana zaredom kuva se po dva sata. Na kraju trećeg dana, kada se masa ohladi, procedi se kroz gazu i izmeri, pa se doda onoliko meda koliko ima sirupa koji je preostao nakon kuvanja. Čuva se u tamnoj flaši, na suvom i hladnom mestu. Odrasle osobe treba da uzimaju tri puta dnevno po jednu kašiku, a deca, u zavisnosti od uzrasta, od trećine kašičice do pune, i to tri puta dnevno – savetuju meštani sela na Zlataru.
A borov med je tek priča za sebe. Vrlo je redak i skup jer nema cvetno poreklo, već potiče od medne rose, odnosno, od slatkih kapljica koje pčele kupe na iglicama i pupoljcima bora. Najpoznatiji je sibirski borov med i onaj sa grčkog ostrva Tasos, dok se u Srbiji ne proizvodi, jer u našim šumama nema insekata koji podstiču lučenje borovih kapljica.
Od mladih borovih iglica i pupoljaka pravi se jednako lekovit sirup, koji se upravo zbog njegove lekovitosti u narodu (doduše, pogrešno) naziva „borov med“. Kao i pravi, dobar je za ublažavanje tegoba izazvanih hroničnim bronhitisom, jer blagotvorno deluje na disajne organe, a deluje i protiv svih prehlada i nazeba, „čisti“ pluća i najbolji je lek potiv kašlja.
– U staklenu teglu stavite najpre red smeđeg šećera, preko kojeg se stavlja red sveže ubranih borovih iglica i pupoljaka, pa ponovo red šećera, pa na njega iglice i tako sve do vrha tegle. Završni sloj obavezno treba da je od šećera. Teglu zatvorite što bolje i odnesite je na sunčano, toplo mesto, najbolje prozor, da se šećer lagano rastapa. Da bi se šećer potpuno rastopio, i da bi se sirup od borovih iglica mogao koristiti, potrebno je da ostoji najmanje 40 dana. Ovako dobijeni prirodni lek pravi se u prolećnom periodu, odmah po branju mladih izdanaka – savetuje novinar i travar Momčilo Antonijević.
Prirodna inhalacija
Zagrejte litar vode do ključanja, skinite s vatre i dodajte dve pune šake svežih borovih iglica. Pokrijte glavu peškirom i duboko na nos udišite paru. Izdišite na usta. I tako najmanje pet minuta. Posle inhalacije sat vremena nemojte izlaziti na hladnoću.
Umesto svežih iglica bora, u vodu možete dodati tri do pet kapi etarskog ulja bora, koje još efikasnije deluje na disajne organe.
Kupka od šišarki
Kupka se priprema od borovih i jelovih šišarki i borovih iglica, i veoma je blagotvorna kod herpesa, bola u zglobovima, osipa i čira na koži. Priprema se tako što se pola kilograma šišarki i pola kilograma borovih iglica stavi u 10 litara vode da proključa, a zatim kuva na laganoj vatri oko 30 minuta. Pripremljena kupka se dodaje vodi za kupanje.
Melem protiv ekcema i psorijaze
Za ovaj melem potrebno je 100 grama svinjske masti, isprane hladnom vodom da joj se odstrani so. Naše bake su mast obično ispirale „u devet voda“, odnosno, devet puta pod mlazom hladne tekuće vode.
Nakon što se preprana mast istopi na tihoj vatri, i skine sa šporeta, u nju se doda kašika borovog katrana. Ova smesa se dobro izmeša i potom sipa u čistu i suvu kutijicu, a čuva se na tamnom i hladnom mestu. Maže se dva puta na dan, ujutru i uveče. Uz ovaj melem, kažu travari, dobro je piti čaj od veronike.
