Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ Бреза – почисти много

Бреза – почисти много

341

Текст и фото: Жељко Дулановић

Дрво брезе, препознатљиво по белој кори стабла и срцоликим листићима, богато је витаминима и минералима и благотворно делује на људски организам. Али, то није једина корист од ове биљке. Продајом младих брезових грана мештани планинских села „откину“ по који динар, а од њих праве и квалитетне метле за дворишта и стаје. Бреза се често користи и за огрев, мада има мању енергетску вредност него храст или буква.

Због карактеристичног изгледа и лепоте, бреза је прави украс природе. Има велики број поклоника, можда као ниједно друго дрво, а Јесењин јој је посветио једну од својих најлепших песама. Брезе расту појединачно, али их у природи најчешће срећемо груписане у брезовим шумарцима. Најраспрострањенија је обична бреза (Betula pendula), чија се кора беле боје цепа са стабла попут листова папира. За своје станиште обично бира сува земљишта, а у висину расте и до 30 метара.

Бреза која расте у планинским врлетима југозападне Србије на посебној је цени и код мајстора за брезове метле. Одличног је квалитета, па комуналци најчешће са њом одржавају чистоћу улица. Због тога се за младе брезове гране које током зимских дана мештани насеку у планини „отимају“ занатске радње широм Србије и Црне Горе. Оне брезове метле праве „на велико“, за домаће тржиште и за извоз.

Пензионер Драган Бјелић (74) из Нове Вароши мајстор је за брезове метле, каквих је свега неколико у полимско-златарском крају. То су старији људи, попут њега, који се овим послом баве више из хобија.

Све што направи Драган прода „у локалу“, а уз метле израђује и друге кућне потрепштине од дрвета – варјаче, оклагије и даске за сечење меса.

– Понедељком, када је пазарни дан, на градској пијаци продам по пет, шест комада, а често који комад и ван тога, по наруџбини. Некада се, међутим, деси да све што изнесем на пијац, вратим кући. Мада кажу да ништа не почисти тако добро окућницу и стају као брезова метла, нисам затрпан послом. Села су нам остала пуста, празни се и град, па је све мање и муштерија, и то не само за моју робу – каже Бјелић.

Мајстор Драган живи у приградском насељу Вионик, где му је и радионица. У њој обично мајсторише зими, јер лети има доста посла на имању које је наследио у оближњим Рутошима. У радионици, међутим, на лагеру увек има бар десетак готових метли.

 -У зависности од величине, цена метле је од 150 до 300 динара. Јефтинија је од паклице цигара, али, не жалим се. Мени зарада ионако није главни мотив. Волим да изађем понедељком на пијац, да се видим с народом, да попричам и разменим мишљење. Познат сам као произвођач у читавом крају, па муштерије често сврате до радионице и купе, или наруче телефоном па им метлу однесем на кућна врата – каже Бјелић

Мада не изгледа тако, израда брезове метле није лак посао. Да би се обезбедило квалитетно грање, треба отићи у планину, а тумарање по беспућу често је напорно и за знатно млађе од Драгана. У потрази за квалитетном сировином, дневно препешачи и по десетак километара. Насече гранчица за седам, осам метли, па назад. Тамо где иде, брезе има у изобиљу, али старост га стигла, а и далеко је од куће, па на леђима не може више да понесе.

– Метла се брзо склопи, али ми за припрему брезовог прућа треба доста труда и времена. Обично расте у беспућу, далеко од града, па све морам пешице. А за брезову метлу најбоље су младе гране, лако савитљиве, које се не ломе приликом коришћења. Дршке су од леске, која је довољно чврста, лака за обраду, а има је и доста у природи – каже Бјелић.

Брезом је очаран, на посебан начин, и Његош Стојадиновић (39) из Жупе код Пријепоља, један од највећих повртара у овом крају. Зими, када нема посла у њиви, иде у планину. На Јадовнику, Златару и Јабуци сече брезове гране којима снадбева „велике метларе“ из Новог Сада, Ужица, Пожеге, Горњег Милановца и Улциња. Током сезоне испоручи им више од 10.000 снопова грања, од чега готово четвртину сам припреми. Потражња је и већа, али нема ко да их сече.

– Успео сам да покренем двадесетак сеоских газдинстава из Пријепоља и Нове Вароши којима по припремљеном снопу плаћам 200 динара. Један сноп тежак је седам, осам килограма, што је довољно за седам метли. У обзир долазе само младе брезове гране, дужине до 90 центиметара, које су на пресеченом делу дебљине прста. Посао није тежак, али ретко ко од младих хоће да га ради. Углавном су то старији од 50 година, којима је ово додатни извор прихода и добра прилика да током „мртвих месеци“ зараде који динар – прича нам Његош.

На својих пет хектара поред Лима Његош гаји малину, паприку, купус и кромпир и годишње на тржиште пласира више од 70 тона рода. За разлику од њега, многи други су побегли у град, па је у планинским селима све више запуштених имања. Посне њиве и пашњаци зарастају у шипраг и шуму, најчешће у смрчу и брезу.

– Бреза се брзо обнавља. Након што јој се поткрешу младе гране, израсту нове, па сировине за метле има у изобиљу. Бреза има и лековита својства, због чега ми комшије и познаници често траже да им из шуме донесем младог лишћа или врхова гранчица, од којих после кувају чај и праве мелеме за разне болести – прича Стојадиновић.

А најлековитија је у пролеће, када се биље буди из зимског сна, зелени и цвета и пуно је сокова. У народној медицини користе се пупољци и млади листови брезе, кора, сок из дрвета, цветне ресе…

– Бреза лечи многе болести, али је треба користити с мером. Срчани и бубрежни болесници треба да буду посебно опрезни и да чајеве и препарате од ове биљке користе само у консултацији с лекаром. Пупољци и млади листови богати су витамином Ц, бреза садржи и друге витамине и минерале, као што су калијум, калцијум и фосфор. Етерично уље из лисних пупољака посебно је корисно јер повољно делује на дисајне путеве, а добија се дестилацијом уз помоћ водене паре – причају горштаци, који у природи имају лек скоро за сваку бољку

Сок против атеросклерозе

И сок од брезе је изузетно лековит. Највише га користе особе с кожним проблемима и болестима мокраћних органа, а одличан је лек и за лечење атеросклерозе, као и код гојазности.

Сок од брезе скупља се у рано пролеће када се јављају сокови у стаблу, а може се скупљати све док бреза не почне да листа, након чега постаје горак. Скупља се обично из стабла које има пречник већи од 20 центиметара. На око пола метра до метар изнад земље, избуши се рупа у деблу и у њу се увуче цевчица чији се други крај стави у посуду у коју се скупља сок. Дубина рупе у деблу је два до четири центиметра, а након што се прикупи сок, она се обавезно затвори дрвеним клином. На једном стаблу треба узимати сок само с једног места, а с истог стабла сок је најбоље сакупљати сваке друге године. Из једног стабла се за 48 сати може исцедити и до пет литара сока.

Мора се поштовати „природни сат“ и при сакупљању других лековитих делова брезе. Пупољци се тако сакупљају пре кретања вегетације, све док се не почну отварати. Листови су најлековитији када су млади, мада се могу сакупљати целог лета, док се кора прикупља у рано пролеће и крајем јесени. Мушке ресе се сакупљају пре зиме, а женске у рано пролеће, када се скупља и смола.

Свето дрво Старих Словена, лек за потомке

Стари Словени и Келти брезу су сматрали за свето дрво. Веровали су да штити од злих духова, због чега су се од њеног дрвета правиле колевке.

У народној медицини бреза се користи код проблема с уринарним трактом, гихта, реуме, прехладе, болести јетре… Чај од осушених пупољака и листова поспешује мокрење, добро делује на жуч, дезинфикује органе за излучивање урина, поспешује концентрацију и побољшава имунитет. Овај чај подмлађује ткиво и убрзава зарастање чак и дубоких рана.

Чај за уринарне инфекције припрема се на следећи начин: две чајне кашике свежег или сувог листа брезе прелити шољом кипуће воде и оставити пола сата. Након тога чај процедити и додати соду бикарбону у малој количини (на врх ножа). Овај чај се пије три до четири пута током дана.