U našoj ishrani celer bi trebalo da zauzima počasno mesto, jer je prava riznica vitamina i minerala. Ali, nije svugde tako. Naše domaćice imaju naviku da listove i malo korena stave u supe i čorbe i tu se najčešće stavlja tačka kada je u pitanju njegova upotreba.

Međutim, njegova primena je daleko raznovrsnija. Pored toga što je odličan dodatak supama, čorbama i potažima, listovi i seme celera upotrebljavaju se kao začin, ali i za dekorisanje različitih jela. Budući da se dobro kombinuje s drugim vrstama povrća i voća, naročito sa spanaćem, kiselim jabukama i bananom, fantastičan je i koristan sastojak smutija. Zato, neugledan, bradati koren, listove, lisne drške pa čak i semenke nemojte svrstavati u- neki tamo zeleniš.

Ovo povrće poznato je još od davnina. Pronađeno je u Tutankamonovoj piramidi, a spominje se čak i u Homerovoj Ilijadi i Odiseji. Celer je odličan izvor vlakana, kalcijuma, magnezujuma, fosfora, vitamina B i B6, C, K, i mnogih drugih minerala. Sadrži veoma malo zasićenih masti i holesterola. U ishrani se koristi koren, stabljika i list.

Može se kupiti na pijacama i u supermarketima tokom čitave godine, i to u dva oblika, kao korenasti celer i celer u štapu. Koristi se svež i obaren. Listovi i koren izuzetno su bogati mineralima, vitaminima i eteričnim uljima, zahvaljujući kojima ova biljka ima snažan, karakterističan miris.

Izuzetno je lekovit. Sadrži i supstancu kumarin koja sprečava štetno delovanje slobodnih radikala. Podstiče aktivnost leukocita, koji su važni za očuvanje i jačanje imunološkog sistema, poboljšava krvnu sliku, a zahvaljujući vitaminu C pomaže u otklanjanju simptoma prehlade. Delotvoran je u lečenju astme, reume, gihta, mokraćnih puteva, bubrega, ali i nervnih oboljenja. Sadrži i supstance koje smanjuju nivoe hormona stresa, utiče na snižavanje visokih vrednosti holesterola, a pozitivno deluje i na zdravlje kože i kose.

Piše: Svetlana Mujanović