Насловна ТЕМЕ ЛЕКОВИТО И ЗАЧИНСКО БИЉЕ ČESTOSLAVICA: Naša “biljka za sve”

ČESTOSLAVICA: Naša “biljka za sve”

309

Sveža biljka je blago aromatična, no nakon sušenja gubi miris. Ukus je topao, gorkast i pomalo opor. Zbog plavičastih cvetova čije latice na dodir lako otpadaju, zovu je i „muška vernost“.

Od davnina se koristi kao jedna od najvrednijih lekovitih biljaka kod bolesti pluća, jetre, slezine, bubrega, bešike, želuca, glavobolje uzrokovane migrenom, nagomilavanja otrovnih materija u telu.

Premorenim osobama umanjuje nervozu. Samo šoljica čaja uveče pred spavanje dovoljna je za ulazak u dubok i okrepljujući san. Pomešana sa korenom celera, pomaže protiv nervnih bolesti i melanholije, otklanja vrtoglavicu i jača pamćenje.

Za mnoge zdravstvene probleme, narodni lekari često preporučuju čestoslavicu (Veronica officinalis). Ne bez razloga, jer su ovu biljku izuzetno cenili još u starom Rimu kao temeljni lek  za sve bolesti, a naročito za povrede. Kada su Rimljani zaposeli sever Evrope i tamo otkrili čestoslavicu, nazvali su je „lekom sveta“. Njene moći su se brzo proslavile i čak ušle u poslovicu. Ukoliko bi Rimljanin hteo da oda priznanje i pohvali nekog čoveka, rekao bi za njega da „ima toliko dobrih osobina, kao cenjena trava veronika“.

Od davnih vremena je smatrana  univerzalnim lekom. Korišćena je kao jedna od najvrednijih lekovitih biljaka kod bolesti pluća, jetre, slezine, bubrega, bešike, želuca, glavobolje uzrokovane migrenom, nagomilavanja otrovnih materija u telu, kao čaj za grgoljenje u slučaju upale usne šupljine i grla,  te  za olakšavanje hroničnih kožnih bolesti.

 Raste po livadama, šumama…

Uspeva u Evropi i zapadnoj Aziji, na Kavkazu, a u SAD  je naturalizovana. Raste po čistinama, u brojnim šumama, na poljima, po livadama. Voli  kisela, neutralna i bazna, kamenito-peskovita ili ilovičasta zemljišta. Bira sunčana mesta s dobro dreniranim tlom. Sveža biljka je blago aromatična, no nakon sušenja gubi miris. Ukus je topao, gorkast i pomalo opor. Zbog plavičastih cvetova čije latice na dodir lako otpadaju, zovu je i „muška vernost“.

Listovi se sakupljaju u leto i suše za dalju upotrebu. Donji delovi biljke sadrže samo neznatne količine lekovitih materija, pa ih je najbolje odstraniti. Čestoslavica sadrži mnoge lekovite materije – tanine, gorke materije, glikozid aukubin, amigdalin, salikozid, nešto etarskog ulja, saponine, flavonoide, organske kiseline, minerale, tragove alkaloida i glukozid.

Čestoslavica je u narodnoj medicini omiljeno sredstvo protiv skoro svih bolesti, pa je nazivaju biljka za sve. Koristi se kao astingent (sredstvo koje uzrokuje stezanje mekanih tkiva u organizmu), diuretik, ekspektorans i stomahik. Vrlo je delotvorna u lečenju disajnih organa. Ona jača oslabljena pluća, leči bronhitis, smanjuje kašalj i nadražaj na kašalj, omekšava sluz, zaustavlja izbacivanje krvi iz pluća. Delotvorna je protiv dugotrajnog katara pluća. Neki smatraju da se infuzija suve biljke koristi u slučajevima kašlja i katara jer snabdeva telo velikom količinom vitamina i minerala.

Antibiotik i antioksidans

Čestoslavica pospešuje proticanje žuči i rad bubrega. Čisti bubrege, bešiku, jetru i slezinu, leči krv u mokraći, pojačava znojenje, koristi se protiv peska u mokraći, pomaže kod reume, artritisa i gihta. Ima antimikrobna svojstva i deluje kao antioksidant. Sredstvo je za čišćenje krvi, čisti krvne žile od naslaga holesterola, korisna je za olakšavanje napada vrućine u menopauzi.

Nedavne studije su pokazale da čaj od čestoslavice može biti koristan kao preventivni  tretman kod čira želuca. Pomaže protiv smetnji u želucu i crevima, delotvorna je protiv dijareje. Takođe se može  koristiti za spravljanje biljnih melema za tretiranje hroničnih kožnih oboljenja. Njome se leči svrab kože starijih ljudi, ekcemi, rane, čirevi, a uz to otklanja vrtoglavicu i leči nervozu i glavobolju.

Sastavni je deo čajeva za navedene bolesti. Sveži listovi suše se za pripemu čaja. Infuzija se priprema na način na koji i čaj, ali je u ovom slučaju količina suve biljke znatno veća i znatno duže potopljena u vodi, pa je i količina korisnih materija mnogo veća.

Takođe, psihički premorenim osobama umanjuje nervozu. Samo šoljica čaja uveče pred spavanje dovoljna je za ulazak u dubok i okrepljujući san. Pomešana sa korenom celera pomaže kod nervnih bolesti i melanholije. Otklanja vrtoglavicu i jača pamćenje. Čaj od čestoslavice je delotvoran i protiv žutice.

Narodni preparati

Čaj:  U četvrt litra vrele vode staviti punu kašičicu čestoslavice samo da se popari, a zatim pustiti da kratko odstoji. Procediti i piti dva do tri puta dnevno.

Tinktura : Pune šake sitno naseckane čestoslavice u cvetu potopiti u litar rakije čija je snaga 38 do 40 odsto alkohola. Mešavinu ostaviti na suncu ili blizu nekog drugog izvora toplote četiri nedelje uz povremeno mućkanje.

Nakon toga lek je spreman i može da se spolja utrljava kod reumatičara i obolelih od raznih drugih degenerativnih oboljenja. Kapi tinkture se piju sa malo vode ili čaja, i to po 15 kapi, tri puta na dan. Dobro upućeni tvrde da ovako uneta tinktura pročišćava krv i krvne sudove, dajući im novu elastičnost.

Lek protiv glavobolje: Deset kašika sitno naseckane čestoslavice stavi se u flašu, prelije sa pola litre rakije i ostavi da odstoji tri nedelje. Dobijenom tinkturom mažu se bolna mesta na glavi, a posebno slepoočnice.