Насловна ТЕМЕ ЛЕКОВИТО И ЗАЧИНСКО БИЉЕ Цимет – зачин злата вредан

Цимет – зачин злата вредан

51

Данас не можемо да замислимо новогодишње и божићне празнике без мириса цимета. Захваљујући слаткастом мирису и укусу, радо га зими додајемо у топле напитке или у колаче. У једном истраживању цимет је проглашен једним од најздравијих зачина. По својим антиоксидативним моћима иза себе је оставио чак и бели лук, рузмарин, оригано и тимијан. Овај мирисни зачин се добија од циметовца, врсте дрвета из породице ловора. Оно што називамо циметом заправо је осушена унутрашња кора младих стабала или гранчица. Та кора се суши и увија у мале штапиће пресека око два и по цм. Многи га користе као додатак питама и колачима с јабукама, јер се с тим воћем заиста савршено уклапа. Цимет има и бројна лековита својства. Стручњаци тврде да су корисни цимет у праху, његова етерична уља или штапићи, али истичу да је најбољи цимет Cinnamomum verum (Cinnamomum zeylanicum) пореклом из Шри Ланке (некада Цејлон).

Историја цимета је веома занимљива. Ова биљка потиче са Шри Ланке, али успева и у другим тропским крајевима. Још су стари Египћани циметом обогаћивали укус бројних напитака, лечили болести и користили га као средство за балсамовање. У доба Клеопатре био је најпродаванији зачин на пијацама Александрије. Био је толико цењен да су га сматрали вреднијим од злата. Стари Римљани користили су га за израду опојних парфема. У средњем веку представљао је једну од првих сировина која се размењивала између Европе и Блиског истока.

Данас се највише цени цејлонски циметов зачин због високог садржаја танина (до 2,5 одсто) и етарског уља (пет одсто). Изузетно пријатне је ароме и мириса. Мање се тражи цимет из Кине који је супротно другим врстама опорог укуса и недовољно привлачног мириса.

Плод цимета није јестив, а из њега се добија восак који се користи за миришљаве свеће. Цимет можете да купите у виду штапића (уролана кора дрвета), или самлевен, у праху. Кора цимета садржи етарско уље, кумарин, слуз и танине. Боље је користити га у штапићима, јер у другом облику нема гаранције да се ради о најквалитетнијој врсти. Самлевен се често меша с лошијим варијантама.

Цимет је хранљива намирница која се додаје приликом припреме разних јела. Прах цимета побољшава укус пикантним специјалитетима мексичке и арапске кухиње. Листови се, такође, користе као зачин, попут ловоровог листа за кувана јела. Етарско уље цимета има карактеристичну арому и испољава антимикробно деловање (антибактеријско и антигљивично, посебно на кандиду).

Штапићи се користе као додатна арома за компоте и вруће напитке, попут куваног вина и кафе. Цимет се одлично слаже с ванилом, мускатним орахом и коријандером.

Међутим, иако годи нашем организму, треба га конзумирати у ограниченим количинама, односно, базирати се на једну кашичицу дневно. Уколико се с њим претера, може да изазове умор, вртоглавицу и несвестицу, дијареју, мамурлук, депресивна стања, знојење и дерматитис, док уме да буде и токсичан за бубреге и јетру. Управо због тога нарочито труднице треба да буду обазриве с уношењем цимета јер може да изазове контракције материце.

Цимет, као и многи зачини које користимо у кухињи, може да се употреби у башти као природни фунгицид, инсектицид или репелент. Није скуп и са њиме се лако рукује.

You need to login to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us