Насловна ТЕМЕ ЗЕЛЕНИЛО Cvetni žbun margareta ukras celog leta

Cvetni žbun margareta ukras celog leta

333

Margarete već dva veka, od kada su prenete iz Afrike u Evropu, krase naše bašte tokom celog leta. U svetu postoji preko 70 sorti ovog cveća u raskošnoj paleti boja od bele do žute, narandžaste, pa do pink ili tamno-ljubičaste. Baštovani znaju da nežne latice znaju da zavaraju, jer ova biljka je veoma izdržljiva. Potiče od divlje margarete i u prirodi raste kao divlja i samonikla.

Iako potiče sa Rta dobre nade, sa juga Afrike, margareta dobro podnosi hladnije vreme i slabiji mraz, pa cveta od ranog leta do kasne jeseni. Raste kao žbun, zbog čega je pogodna za pravljenje leja ili kružnih formi u dvorištima. Sa visinom od preko pola metra i obilnim cvetovima impresivna je u svakoj kombinaciji u vrtu. Valja zato voditi računa da formira širok žbun, za koji treba ostaviti dovoljno mesta – kaže Galina Rojević, master inženjer pejzažne arhitekture.

Same „jave“ kad su žedne

Margaretu još zovu i sunčana devojka, bela rada i sunčica. Razmnožava se iz semena u proleće. Ali, ova cvetnica može da se razmnožava i u drugim mesecima u toku godine.

– Sredinom leta iz žbuna se mogu uzeti zelene reznice koje se ožiljavaju u pesku. Takođe, pre prvih mrazeva, odnosno na kraju vegetacije, uzimaju se reznice koje se čuvaju na svetlom i hladnom mestu. Do proleća će se pojaviti novi izdanci – dodaje inž. Rojević.

Margarete su pomalo stidljive, jer cvetove otvaraju tek oko podneva, kad je najjače sunce. Zatvaraju se uveče ili kada je velika oblačnost. Zbog nežnih stabala i latica, poželjno je saditi ih u zavetrini, kako ih vetar ne bi oštetio. Uspevaju na dreniranom zemljištu. Treba ih zalivati redovno, ali ne vole vodu oko korena.

Sama će „reći“ kada joj je nedostaje voda, jer će cvetovi i listovi klonuti. Čim dobije vlagu brzo će se oporaviti. Prihrana margareta je minimalna. Ukoliko se pretera sa dodatkom prihrane, prestaće da cveta. Uvele listove i cvetove treba redovno uklanjati, kako bi se podmladila, zadržala formu žbuna i dobila nove izdanke, koji će cvetati do kraja jeseni. Cvet margarete traje nedelju dana.

Kopriva kao zaštita od virusa

– Cvet klasične, izvorne margarete ima latice bele boje. Hibridi ove biljke daju cvetove čitavog spektra boja. Sredinom leta može malo više da se oreže, kako bi i dalje rasla i duže cvetala – kaže Galina Rojević.

Ovo cveće u bašti može da se kombinuje sa makovima i veronikom, jer imaju sličnu formu. Kao i svako drugo cveće i margareta nije otporna na bolesti, a najčešće je napadaju virusi koje prenosi tripsi i lisne vaši. Znak da je obolela su zakržljali listovi koji se suše. Njih treba odstraniti, kako se ne bi zarazili ostali izdanci. Osim komercijalnih preparata, za zaštitu je pogodna i kopriva, koja potopljena u vodu u jednakoj razmeri, treba da fermentira. Nakon fermentacije biljke se prskaju rastvorom u odnosu 7:1.

Ukoliko se na listovima margarete pojave žute fleke, to je znak da je obolela od pepelnice. Ova gljivica se razmnožava u uslovima velike vlažnosti i to je znak da su bokori previše blizu jedan drugog i da nema protoka vazduha između biljaka. Jedan od načina da se spreči ovo oboljenje je proređivanje ili planiranje većeg razmaka prilikom sadnje.

Bele rade, šumske i livadske Margarete simbolišu mladost, nevinost, razigranost i ljubav. Smatraju je istovremeno klasičnim, ali i modernim cvećem. Gajene hibridne sorte pridružile su se nama poznatim divljim belim radama, kako često nazivaju i margarete. Kod nas je prepoznatljiva niska bela rada, koja cveta od ranog proleća do kasne jeseni na livadama i pašnjacima, a šumske dostižu visinu do 15 centimetara. Njima je potrebna duža stabljika, kako bi doprle do sunčevih zraka.

Piše: Biljana Nenković