Razvoj tehnologije i nedostatak radne snage su dovoljni razlozi za sve proizvođače grožđa da se zapitaju na koju “stranu” će da se svrstaju i da sve prednosti i mane i jednog i drugog načina berbe, stave na papir. Kada je u pitanju učinak, mašina je odavno pobedila čoveka, ali mnogi tvrde da je i dalje važan ljudski dodir i da tu mašina još nije dostigla dovoljno dobar nivo da „imitira“ čoveka.
Jedan od kombajna koje mogu da se pronađu na našem tržištu je Gregoire, vučeni i samohodni. Najprodavaniji model kompanije Agrostadt je GL 8.6 kog pogoni Deutz šestocilindrični motor od 167 konjskih snaga. Poseduje nezavisno ogibljenu beračku jedinicu i ima pogon na sva četiri točka.
– Ovaj model ima učinak probližno jedan ha/h i sa njim je moguće raditi i noću. Na primer, u toku 10 radnih sati može da odradi 10 ha – rekao je Borko Manigoda ispred ove firme, dodajući da broj radnika koje zamenjuje zavisi od specifičnih uslova berbe.
Deutz motor, ali od 175 KS, nalazi se i u kombajnima nemačke kompanije ERO, koju isporučuje firma Vinogradarsko voćarski magazin. Pogonska grupa je skoncentrisana sa leve strane, dok se sa desne strane nalazi berački deo koji obuhvata trakaste transportere, različite agregate za čišćenje grožđa od lišća i grančica i rezervoar za grođže.
Kombajn se pri berbi kreće brzinom od četiri km/h u zavisnosti od sorte grožđa, stanja vinograda, prinosa, itd.
– Kada se u obzir uzme i okretanje kombajna između redova, kipanje tanka za grožđe u prikolicu i slično, učinak kombajna je oko jedan do dva časa za branje jednog hektara vinograda. U slučaju ručne berbe, prosečna računica je da 20 ljudi obere jedan hektar vinograda za jednu radnu smenu, odnosno osam časova. Da bi u ručnoj berbi postojao isti učinak kao kod jednog kombajna, potrebno je oko 100 ljudi – rekao nam je agronom Milan Mojić ispred ove firme.
Upravljački točkovi mogu da se zaokreću za 90 stepeni, a svaki točak ima svoj hidraulični motor. Kombaj ima radijus okretanja 4,2 m, a kako bi mogao da se prilagodi svim potrebnim nagibima, vešanje svakog točka može zasebno da se izdigne do 75 vm. I Gregoire sistemom za autonivelaciju može da kompenzuje razlike u visini do 60 cm, čime se olakšava rad na brdovitim terenima.
– Glavna prednost u odnosu na ručno branje je ujednačenost berbe. Kombajn omogućava branje velikih površina u trenutku kada grožđe ima optimalne karakteristike. Kod ručnog branja proces počinje dok je deo grožđa još nedovoljno zreo, a završava se kada je deo već prezreo – rekao je Manigoda.
Mojić kaže da je kod ručne berbe najveća mana dostupnost radne snage, kao i visoke cene, niska efikasnosti slaba pouzdanost.
“Ovo u isto vreme čine i najveće prednosti kombajna za berbu grožđa, s obzirom da se vreme berbe sve više pomera u najtoplije delove godine. Velika prednost kombajna je noćna berba koja omogućava da se grožđe bere na nižim temperaturama”, rekao je Mojić dodavši da ni usponi, nizbrdice, ni bočni nagibi do 30 stepeni, ne predstavljuju problem za ovu mašinu.
Gubici i isplativost
Kombajn Gregoire može da se opremi vagom i sistemom za čišćenje – muljačom, pa, kako Manigoda kaže, u vinariju stižu samo bobice grožđa što pojednostavljuje dalju preradu. Zbog načina branja važno je obezbediti brz transport, a gubici ovih mašina iznose oko tri odsto.
Mojić tvrdi da je senzorno veoma teško uočiti razliku između vina za koja je grožđe brano mašinski ili ručno. Dalje kaže da neki proizvođači preferiraju ručnu berbu, čak i ističu to na etiketama, ali sve u vidu marketinga i da bi svom vinu dali neki tradicionalni duh. Mašinski ili ne, komentarisao je i profesor sa poljoprivrednog fakulteta Aleksandar Sedlar.
– Glavna prednost ručnog branja je što su manja oštećenja i manji su gubici. Postoji navika kod ljudi koji prave ekskluzivna vina koja kaže da ne može da se napravi ekskluzivno vino ako se mašinski bere. Da li je ta navika opravdana ili ne, nije moje da kažem – rekao je Sedlar.
Da bi se mašina Gregoire GL 8.6 isplatila, treba da radi na velikim površinama u saradnji sa vinarijama koje mogu obraditi veće količine grožđa. Osim za berbu, Manigoda navodi da kombajn može lako da se preradi u samohodnu prskalicu ili nosač alata za međurednu obradu. Kada je isplativost u pitanju, Mojić je za ERO kombajn izneo podatak da kompletna cena berbe jednog hektara iznosi od 100 do 200 evra, dok je za ručnu berbu i istu površinu potrebno približno hiljadu evra.
Tekst: Đorđe Lalić
Foto: Manigoda, Mojić
