Насловна АРХИВА ДОМАЋЕ СОРТЕ ШЉИВЕ: Од употребе у свежем стању до прераде

ДОМАЋЕ СОРТЕ ШЉИВЕ: Од употребе у свежем стању до прераде

Користе се као свеже воће, за прераду и у оплемењивању за стварање нових сорти

196
Фото: Pixabay

Шљива је, захваљујући повољним условима за успевање, релативно скромним захтевима у погледу технологије гајења, квалитету и различитим могућностима коришћења плодова, једна од најраспрострањенијих врста воћака у нашој земљи. Међутим, често се наводи да је производња недовољно развијена, а један од разлога за то је и неадекватна структура сортимента.
Домаће, аутохтоне сорте шљиве данас се могу видети у скоро сваком шљивику. Користе се као свеже воће, за прераду у домаћинству, а највише за производњу ракије. Са друге стране, захваљујући отпорности на сушу и мраз и толерантности на различите болести и штеточине, занимљиве су и за стручњаке и користе се у оплемењивању за стварање нових сорти шљиве, као и подлога за шљиву, брескву и кајсију.

Црвена ранка је позната и као деросавка, шумадинка и црвењача. Сазрева крајем јула или почетком августа. Развија елиптичне, средње крупне, тамноплаве плодове прекривене пепељком. Месо је чврсто, сочно, слатконакисело и тешко се одваја од коштице. Веома је бујна сорта, посебно на плодним земљиштима. Обилно рађа, често сваке друге године. Добро је опрашује сорта метлаш.
Метлаш често називају драгачевка, округлица и ранка. Бујна је и самооплодна сорта. Развија пирамидалну круну која подсећа на метлу, по чему је добила име. Сматра се најстаријом и најзначајнијом домаћом сортом шљиве. Сазрева седам дана после црвене ранке. Црвеноплави плодови су чврсти, сочни и слатки, а жуто месо прожето жилицама.
Петровача сазрева у јулу, око Петровдана, по чему је и добила име. Бујна је и веома родна самооплодна сорта. Има тамноплаве округласте издужене плодове прекривене пепељком, а зеленкастожуто месо је сочно и слатко. Цепача је. Ракија је осредњег квалитета.
Црношљива је позната и као дреновка или трношљива. Име је добила по тамноплавим, скоро црним плодовима. Сазрева крајем августа. Месо је зеленкасто, слатконакисело и суво. Даје ракију осредњег квалитета. Развија бујно дрво и касније почиње да рађа, а када пророди, принос је редован и обилан.
Белошљива представља скуп биотипова и варијетета пореклом од домаће шљиве, који се међусобно разликују по доста особина. За бербу плодови пристижу од краја јула до краја августа, зависно од типа и варијетета. Они су углавном округласти, зеленкастожути или жути, прекривени пепељком. Зеленкастожуто месо је чврсто, сочно, слатконакисело најчешће срасло са коштицом, а има и цепача. Користи се за свежу потрошњу или производњу ракије осредњег кавлитета. Дрво је средње бујно до бујно, веома родно, осетљиво на шарку.
Фрушкогорска бела је умерено бујна, веома родна и самооплодна сорта. Плодови сазревају средином августа. Осредње су крупни, ћилибарни са црвенилом на сунчаној страни, а месо златножуто, чврсто, сочно, слатко и углавном срасло са коштицом.
Илињача има издуженоокругле црвене плодове са љубичастом нијансом и израженом браздом. Сазревају почетком августа. Жутозеленкасто месо је сочно, чврсто, киселослатког укуса. Глођуша је, самооплодна и веома бујна. Према неким подацима живи 50-60 година.
Сараџет сазрева крајем јула или почетком августа. Развија ситан и издужен плод са јасно израженом браздом. Покожица и месо су жути. Неки типови су цепаче, а постоје и полуцепаче. Дрво је бујно, дуговечно, родно и отпорно на болести и шеточине.

Фото: Pixabay

Шарица сазрева крајем јула или почетком августа. Развија лоптастоиздужене плодове, који су ситни до средње крупни, светлоцрвени и већим делом прекривени плавичастом нијансом, што јој даје шарен изглед. Месо је чврсто, сочно, слатконакисело и укусно. Цепача је, бујна и веома родна сорта.
Чокешинка се бере крајем августа. Има тамноплаве плодове прекривене интензивним пепељком, док је жутозелено месо осредње сочно и слаткокиселкасто. Цепача је и користи се за свежу потрошњу и прераду. Дрво је умерено бујно до бујно и осредње родности.
Постоји више типова који припадају пискавцима, а међусобно се разликују по крупноћи, боји плода и времену зрења. Тако плавски пискавац сазрева крајем друге декаде августа. Плод може да се користи у свежем стању или се прерађује у ракију. Рађа сваке године, отпоран је на болети и штеточине, није захтеван према земљишним условима и не захтева посебну агротехнику, па је произвођачи радо саде. Црвени пискавац сазрева пошетком августа, а церовачки, познат и као трновача почетком септембра.
Комперуша је интересантна као сорта која је отпорна према биотичким и абиотичким чиниоцима. Сазрева почетком треће декаде августа. Плод се користи за свежу потрошњу и прераду у ракију.
Дреновка је име добила по томе што је слична дрењинама, осим крупноће плода. Сазрева од средине до краја августа. Плод се користи за припремање сокова, пекмеза, али се најчешће од њих пече ракија. Врло је родна, отпорна и није јој потребна нарочита агротехника.
Дронга је позната и као тургуља или дургуља. Стара је домаћа сорта, вероватно настала у Полимљу. Сазрева почетком септембра. Плод се ретко користи за јело у свежем стању, већ углавном прерађује у џем, сок и највише у ракију. Заступљена је у Плавском басену. Родна је и отпорна, не тражи посебну агротехнику и успева у лошијим земљишним и климатским условима, због чега се радо гаји.

С. Малиновић

Добро јутро број 542 – Јун 2017.