Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ Етнолог који је заволео пчеле

Етнолог који је заволео пчеле

276

Боривоје Пантић је Ваљевац, по традицији дугој четири генерације он је пчелар, а по занимању је био етнолог и кустос Народног музеја у Ваљеву. Пчеларством се бави од своје девете године, нешто преко шест деценија идући стопама оца Јордана, негдашњег проте а касније професора руског, и деде Павла, такође проте.

– У Ваљеву, где сам рођен и одрастао, провео сам читав живот у музеју, као кустос етнологије. На том месту ме је наследила ћерка која је, такође, етнолог. Тако сам прекинуо свештеничку традицију у породици, јер су моји по мушкој линији генерацијама пре мене били проте – започиње причу Боривоје, чији је отац нажалост морао да напусти свештенички посао после Другог светског рата и посвети се просвети.

– Мој отац је био свештеник, као и његов пре њега. После Другог светског рата комунисти су почели да га малтретирају и како је завршио руски језик постао је професор. Мајка је, као и он, била просветни радник, предавала је латински, немачки и француски. А ја сам постао етнолог – присећа се Пантић.

– Како пчеларство, некако увек иде уз свештенство, отац је од свог оца који је био свештеник, наследио кошнице, а мене су пчеле освојиле већ као деветогодишњег дечака. Са њима сам преко  шездесет година – за мед који његове пчеле медоносе чула је читава Србија, а у теглама се издваја хељдина паша, један од најздравијих медова у нас.

– Хељдина паша је на путу преко Дебелог брда ка Бајиној Башти. Зависно од године, да ли је кишовита или не, траје негде три недеље. Све зависи од природе, јер хељда креће од врха на надоле. Паша почиње крајем јуна, сама хељда је здрава, дивља је биљка, не ђубри се и не прска, чиста паша. Једна је од бољих ливадских паша, ту нема народа, само небо и ливаде, тако да је и мед изузетно здрав – а кад је право време за врцање и каква је густина меда Боривоје је објаснио за Добро јутро.

– У меду је максимално 18 процената воде. Густина меда зависи од природе, ове године је мало ређа јер је пролеће било кишовито, данима и недељама је падала киша. Пчеле кад ставе мед у саће стварају се медни поклопци, кад су медни поклопци скроз затворени мед је зрео. Када сарзи, ми специјалним виљушкама или машинама скидамо, стављамо у центрифугу и центрифугалном силом као рингишпил како се окреће тако мед испада из саћа. Битно је да саће буде комплетно затворено да би мед сазрео – наглашасио је пчелар из Ваљева.

Вршке и мед

У последњих неколико година све је више оних који би се вратили пчеларењу на вршке. Предност девичанског саћа пада пред чињеницом да се приликом врцања убијају пчеле.

– Веома је тешко пчеларити са вршкама. Прекретница у самом пчеларству је кошница са покретним саћем, значи рам који се вади. Да би се оцедио мед из вршкаре, то се зове туцаници, народ ту вршкару донесе и стави изнад раније и наглим покретом стресе сву пчелу, убије пчелу. Обично би делом косе која је сломљена обрезали унутрашњост саћа и цедили кроз крпе. Убијали су пчелу да би дошли до меда. Једина позитивна ствар је што то саће није вештачко, ми га зовемо медицинско или девичанско саће.

Текст и фото: Зорица Драгојевић