Насловна АРХИВА ФОРЗИЦИЈА: Најлепши весник пролећа

ФОРЗИЦИЈА: Најлепши весник пролећа

Овај листопадни грм ефектно делује као солитер у башти, али и као жива ограда

439
Фото: Pixabay

Почетком марта, понекад и крајем фебруара, почиње да цвета упадљив грм, прекривен бројним златножутим цветовима. Док су гране већине листопадних биљака још увек голе, форзиција се представља у свом пуном сјају. Зато њена вредност и јесте велика. Сем висибабе и јагорчевине, прва у башту уноси боју и цвет, који на биљци остаје пет шест недеља. Прво процвета, па тек касније олиста.

Форзиција (Forsythia) припада роду листопадних грмова који потичу из источне Азије (Кина, Јапан, Кореја). Још у 18. веку у Европу су је донели трговци цвећем. Међутим, постоји и европска (Forsythia europaea), ендемична биљка на подручју Балкана (југозападни део Србије и део Албаније). Име је добила по шкотском ботаничару Вилијему Форсајту, управнику краљевског врта у Кенсингтону у Лондону.
У нашим условима углавном доминира жута боја цветова, док се у постојбини могу наћи и веома лепе беле и ружичасте форзиције. Постоје и два варијетета F. suspensa и F. inermedia.

Форзиција нема посебне захтеве. Добро подноси ниске температуре и летње суше, али не дуге. Не прија јој ни много воде. Боље је мање, али редовно заливање. Да би се сачувала влага, стручњаци препоручују малчирање. Отпорна је на градска загађења, па се често може видети на јавним површинама и у парковима. Одговара јој плодно земљиште, али успешно расте и на сиромашним. Воли сунчана места у врту, где има најмање шест сунчаних сати. Може се садити и у сенци, али ће слабије цветати.

Најчешће се сади појединачно, као солитер на травњаку, што јој даје посебну лепоту. У већим вртовима најбољи ефекат постиже посађена у групи и као позадина нижим биљкама. Може се користи и за маскирање неких запуштених зидова. Изузетно је атрактивна жива ограда од овог грма златастих цветова. Иако цвета само у пролеће, њени зелени листови дуги између два и десет центиметара, по три из једне основе, остаће као заштита све до децембра, некад и дуже ако је зима блага, без јачих мразева. Може се комбиновати и с другим цветним грмовима као што су вајгелија, спиреа, пироканта… Сади се тако да на дужини ограде од 20 метара буде по пет биљака сваке врсте.

Фото: Pixabay

Пошто форзиција расте у висину и до три метра, орезивањем се може формирати круна, али и висина грма. Орезује се само једном годишње, у пролеће после цветања, а гране скраћују за једну трећину. После орезивања формираће пупољке за следећу годину, чиме се подстиче обилније цветање. Каснијим орезивањем изостало би обилно цветање наредне године. Зато се у јесен могу проредити само густе гране из средине.

Форзиција се веома лако размножава. Најлакши начин је резницама које се узимају с биљке после цветања. Оштрим маказама се одсецају гранчице дуге 10-15 центиметара, а кад се скину листови, пободу се у земљу, с тим да вире бар два пупољка. Редовним заливањем брзо ће се ожилити.

Може се размножити и положеницама, тако што се најниже гране савију и полажу на земљу. Мало се нагрну, добро залију и држе притиснуте неко време док се не укорене, а затим одвоје од матичне биљке и посаде. Уколико се мало пре цветања одсече грана и унесе у кућу да се цветови који се састоје од четири латице, отворе као украс, у вази где стоји, пустиће жиле. Више гранчица се може посадити у жардињеру, где ће процветати у фебруару наредне године и оплеменити околину.

Д.Р.

Добро јутро број 539 – Март 2017.