Za rotkvice se kaže da je to povrće koje može da se seje i „bere“ tokom čitave godine. Može, ali nije baš tako. Zbog relativno plitkog korena, ne prija im letnja suša, a i brzo „odrvene“. U našim krajevima, i zbog obilja povrća koje prispeva tokom leta i jeseni, njihovo vreme je kraj zime, proleće i jesen.
Rotkvica je jednogodišnja biljka koja se gaji zbog zadebljalog korena (hipokotila), okruglog, pljosnatog ili izduženog oblika, ujednačene bele do crvenoljubičaste boje. Najbrže raste pri umerenim temperaturama oko 17 stepeni, a može podneti niže do čak – 4 stepena. Za kvalitet korena je važna vlažnost zemljišta koja treba da bude minimalno 60 do 75 procenata poljskog vodnog kapaciteta. Zato joj najbolje odgovara lagano, humusno zemljište, dobre strukture koje posle navodnjavanja kišenjem ne stvara pokoricu.
Plodored obavezan, stajnjak nepoželjan
U gajenju rotkvice mora se poštovati plodored. Pauza treba da je najmanje tri godine i nije poželjno da se seje ni odmah posle drugih vrsta iz iste porodice. Seje se iza useva koji je đubren organskim đubrivima, dobra je pretkultura mnogim biljkama, a podnosi sve preduseve koji nisu iz iste familije.
Zemljište se obrađuje na 20 do 30 cm dubine, zatim se frezom ili na drugi način usitni, a prema potrebi i lagano povalja. Posle setve mora se poravnati. Azotna đubriva su nepotrebna kada se seje posle graška, pasulja, boranije, a ne prija im ni stajnjak. Đubriva se unose jednom i to pre setve, a za hektar je potrebno 400 kg NPK u kojem je odnos hraniva 7-20-30 + gvožđe (Fe) + cink (Zn) a za prihranu valja obezbediti i 150 – 200 kg uree. Od mera nege useva najvažnije je pravovremeno navodnjavanje, da vlažnost zemljišta ne padne ispod 60 posto poljskog vodnog kapaciteta. U vreme visokih temperatura potrebno je dnevno orošavanje u večernjim ili ranim jutarnjim satima.
S setvom na otvorenom može se početi čim to vremenske prilike dozvoljavaju, u zavisnosti od stanja zemljišta i temperaturnih uslova. U kontinentalnom području to je obično u martu, ili ranije u plasteniku. Za ranu setvu se preporučuje prekrivanje leja perforiranom PE folijom ili agrotekstilom. Gajene na otvorenom rotkvice se mogu čupati od aprila do početka novembra.
Šta ih čini posebnim
U ishrani se najčešće upotrebljava crvena rotkvica, a sve koje danas postoje nastale su od divlje vrste Raphanus sativa. Izuzetno su bogate brojnim nutrijentima, sadrže vrlo malo ugljenih hidrata, a masti gotovo da nemaju. Niskokalorične su, pola šolje seckanih rotkvica sadrži oko 12 kalorija, a i niskog su glikemijskog indeksa pa ih mogu jesti i oni koji žele da koriguju telesnu težinu.
Dobar su izvor vitamina C, samo pola šolje sadrži oko 14 procenata preporučene dnevne doze, koji je antioksidans za borbu sa slobodnim radikalima, te sprečava oštećenja ćelija uzrokovano starenjem, nezdravim načinom života i toksinima iz životne sredine. Takođe, ovaj vitamin igra ključnu ulogu u proizvodnji kolagena, koji podržava zdravu kožu i krvne sudove. Sadrže i male količine kalijuma, folata, magnezijuma, riboflavina, fosfora i vitamina K, dobar su izvor antioksidanasa kao što su katehin, pirogalol i vanilinska kiselina.
Zahvaljujući velikoj količini zdravih nutrijenata, ovo povrće poseduje brojne zdravstvene prednosti. Smanjuju rizik za razvoj dijabetesa, poboljšavaju funkciju jetre, poboljšavaju kardiovaskularno zdravlje, pozitivno deluju na sistem za varenje, čiste disajne puteve, štite urinarni trakt, ubrzavaju gubitak težine…
Ali, ovo povrće sadrži glukozinolate koji mogu ometati funkciju štitne žlezde, te osobe koje se već suočavaju sa problemima u radu ovog organa treba da ih ograničeno jedu. Da podsetimo – glukozinolati su jedinjenja koja mogu smanjiti usvajanje joda, neophodnog za proizvodnju hormona štitne žlezde.
Piše: Svetlana Mujanović
Foto: Vecteezy
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
