Vekovima se koristi u narodnom vidarstvu, a čudotvorne efekte gaveza potvrdila je i nauka. Zbog sadržaja alantoina ova biljka je sastojak raznih melema za zarastanje rana, slomljenih kostiju, protiv hemoroida i proširenih vena.
Gavez je biljka koja uživa ogromno poverenje u narodu, naročito kada se radi o zarastanju slomljenih kostiju i zaceljivanju sporozarastajućih rana. Ova biljka sadrži visok procenat purinskog derivata, alantoina koji stimuliše stvaranje novih ćelija.
Međutim, potrebno je biti jako pažljiv i ne stavljati ovu oblogu preko zgloba, jer se lako može dogoditi da zglob okošta. U narodu se veruje da ako oblogu od gaveza držite dovoljno dugo preko dva prsta da će oni srasti.
„Gavez je neverovatna biljka. Sadrži alantoin zahvaljujući kojem stimuliše stvaranje svih novih ćelija. Alantoin nam je poznat iz tretmana sa puževima da bi se koža zategla i izgledala bolje“, započinje priču u Jutarnjem programu RTS o ovoj korisnoj biljci Momčilo Antonijević, narodni travar i putopisac.
Prema njegovim rečima, umesto da puštamo puževe po licu, možemo koristiti gavez ili neke druge biljke koje sadrže alantoin poput nevena i bokvice.
Ipak, u našem narodu, gavez se prvenstveno koristi za zarastanje kostiju i rana. Obloge od ove biljke mogu znatno da ubrzaju taj proces.
„Važno je reći da obloge od kuvanog gaveza ne treba nikad stavljati na otvorenu ranu, na ranu koja je blizu zgloba, niti na kost koja nije nameštena“, upozorava gost Jutarnjeg programa.
Obloge se pripremaju s mlekom i suvim ili svežim gavezom. Kada se koren ove biljke osuši postaje izuzetno tvrd zato ga posle branja i pranja treba usitniti – iseckati. Ukoliko se koristi svež za spravljanje obloga, može se izrendati.
Dve supene kašike suvog ili svežeg gaveza kuva se u šolji mleka. Kada se dobije gusta, kompaktna smesa treba da se rastanji po gazi ili čistom parčetu platna. Time se previje željeno mesto i drži dva sata.
U prodaji postoje razni melemi i gelovi od gaveza.
„Ljudi ne treba da se plaše, oni neće izazvati okoštavanje zglobova jer je to potpuno druga vrsta melema i slobodno smeju da se koriste, čak se preporučuju kod reumatizma, bolova u zglobovima, kostima“, objašnjava Antonijević dodajući da se ovi preparati često prave od korena, ali nekada sadrže i list i cvet gaveza.
Melem protiv bolova u zglobovima, mišićima, kostima, protiv reumatizma, reumatoidnog artritisa može se napraviti lako i kod kuće.
Takođe, od gaveza se može praviti i tinktura od jake rakije ili 50-procentnog alkohola. Koristi se kod sportskih povreda, uganuća, bolova u kostima i mišićima.
Gavez se dugo upotrebljavao i za spravljanje čaja. Između ostalog sadrži i hidrokoloidne polisaharide koji jačaju imunitet, a ima ih i u matičnjaku, korenu čička.
Takođe, ističe Momčilo, zahvaljujući alantoinu obnavlja sluzokožu želuca: „Preporučuje se onima koji imaju čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, zbog sluzi blagotvorno deluje na organe za disanje“.
Međutim, ova biljka sadrži i opasne pirolizinske alkaloide koji dugotrajnom upotrebom oštećuju jetru.
„Upravo zbog toga, gavez je na crnoj listi travara i više se ne preporučuje njegova unutrašnja upotreba iako je dokazano efikasan u rešavanju nekih problema“, upozorio je Antonijević.
Među travarima, ističe gost Jutarnjeg programa, nema saglasnosti da li je i koliko bezbedna unutrašnja upotreba biljaka koje sadrže pirolizinske alkaloide zato što su ta jedinjenja misteriozna i ne zna se koja je tačna doza koja bi mogla da dovede do oštećenja jetre.
List gaveza može samostalno da se koristi kao obloga, a Nemci prave i omlet sa listovima ove biljke.
Od listova ove biljke, potopljenih u kišnicu, može se napraviti odlično sredstvo za prskanje baštenskih biljaka, jer ih gavez štiti od insekata.
Najlekovitiji deo gaveza je njegov koren. List i cvet mogu da se koriste u kuhinji, a neretko se dodaju u melem od korena protiv bolova.
Lako se gaji. Raste na vlažnom mestu, zahteva dosta vlage i ne voli direktno sunce.
„Ako sadite gavez dobro mesto bilo bi pored neke česme i budite oprezni jer se lako širi i ima tendenciju da zauzme ogroman prostor“, savetuje Momčilo Antonijević.
Postoje dve vrste – sa ružičasto-plavim i sa žutim cvetovima. Gavez sa žutim cvetovima ima manje lekovitih svojstava od svog rođaka.
Izvor: RTS
Foto: Poljoprivreda.info
