Насловна АРХИВА ГЛОГ: Пасји трн чува срце

ГЛОГ: Пасји трн чува срце

1370
Фото: Pixabay

Род глогова (Crataegus L.) је сложена група дрвећа и жбунова из породице ружа (Rosaceae). Познат је и под називима бела драча, бели трн, бели глог, оштри трн и пасји трн, чобанчица… Некада је растао само у Европи, Азији, северној Америци и области Медитерана, док је данас распрострањен по читавом свету. Расте у веома разноликим стаништима. У Србији постоји седам аутохтоних и више страних, донетих врста.

Важи за једну од биљака с најстаријом традицијом узгоја и употребе. Кинези су некад од њега правили ферментирано пиће, а његови остаци пронађени су у 9.000 година старим саксијама. Сматра се да је већ тада био значајан у религији. Легенда каже да је од овог грма направљена Христова круна од трња. Уз њега се вежу и многа друга веровања, чак и митови попут оног о вампирима. Иако се у неким земљама гаји као жива ограда, цвет и лист ове биљке још од пре пола века користе се као лек.

Глог је листопадни грм средње величине или мање дрво, овалне, густе крошње. На погодним стаништима успева и као чворасто, разгранато дрво високо петшест метара, са много бодљи и глатком сивом кором. Листови су ситни, расечени на три до пет делова, неједнако назубљени, с стране су светло плавкастозелени, а с горње тамнозелени и сјајни. Бројни розе (црвени) декоративни цветови скупљени богате цвасти и цветају крајем пролећа. Плодови су тамноцрве не боје (коштунице) и беру се у касно лето.

Глог је изузетно издржљиво, украсно дрво и добро подноси ниске температуре (и до –30 Целзијусових степени), те на нашим просторима може да успева скоро свуда. Расте на свим типовима земљишта, осим на оним која су изразито кисела или базна и подноси сувишну воду у земљишту. Одговара му и полусенка, али обилније цвета на сунчаним положајима. Отпоран је на аерозагађење. Добро подноси и орезивање. Одличан је избор за градска подручја као улично зеленило, али је примерен и малим и великим вртовима, с обзиром на то да је због интензивне боје цветова крајње упадљив.

Плод се бере после сазревања. Најпре се суши у хладу, док не увене, а затим се досушује на топлој пећи. Користи се за добијање сока, сирупа, xемова, желеа, слаткиша, вина и др. Цвет има јак мирис и мирише на мед. Такође, може да се користи у лековите сврхе – за добијање чаја, тинктуре, или је доступан као екстракт у виду капсула.
Због свог слатког и опорог укуса, користи се у пићима и слаткишима, нарочито у азијским културама, док је у Европи и Северној Америци уобичајено да се једе сиров, скуван или сачуван у облику желеа или џемова.

На нашим просторима најраспрострањенији је бели глог. Због њене лековитости, инострано тржиште све више је заинтересовано за то да из наше земље увезе велике количине цветова и листова ове јединствене биљке.

За лечење најчешће се користе две врсте – црвени (Crataegus oxyacantha) и бели глог (Crataegus monogyna). Богати су активним материјама с антиоксидативним деловањем. Плодови садрже етерично уље, танин, сапонин, гликозиде и фруктозу, те у изузетним количинама калијум, натријум, калцијум и соли фосфорне киселине. Међу охрабрујућим закључцима је и онај да глог спречава пошаст модерног доба – инфаркт. Ова биљка често се користи за одржавање здравља кардиоваскуларног система, за снижавање високог крвног притиска, у случају слабљења срчаног мишића и аритмије. Прихваћен је као сигуран и делотворан третман раних фаза срчаних болести, али и терапија код већ узнапредовалих фаза. Препоручује се после срчаног удара, с обзиром на то да појачава прокрвљеност коронарних крвних жила. Поспешује активност ћелија срчаног мишића.

Глог је једна од биљака с најјачим смирујућим дејством. Помаже у случају умора, мањка енергије, лошег сна, тешког дисања, вртоглавице, лупања срца, тескобе, нервозе и шума у ушима. Делотворан је и у менопаузи. Може се користити као помоћ за мршављење, јер подстиче избацивање вишка воде из организма, што га чини корисним и у случају едема и болести зглобова. Јача везивно ткиво на зглобовима, а због антиупалног деловања препоручује се у случају улцеративног колитиса и пробавних тегоба. Штити од деловања слободних радикала и спречава атеросклерозу. Међутим, не препоручује се трудницама и дојиљама.

Наш народ вековима је користио ма гијске поступке у лечењу разних болести. Култ глоговог дрвета очуван је до данас, те је опстало и веровање да човек који је болестан однесе ко лач од кукуру зног или пшенич ног брашна до глога и тамо га окачи, уз речи: „У глог улог, а у тело одлог!“. Веровало се да је ово дрво заштитник здравља и да га се плаше сви демони и болести.

Фото: Pixabay

Чај

Једна чајна кашичица сувих, уситњених листова и цветова прелије се са 250 милилитара вреле воде, поклопи и процеди после петнаестак минута. Шоља чаја пије се два до три пута дневно, између оброка. Дужа и свакодневна употреба може да изазове мучнину, чак и тровање. Препоручује се да се после пет до седам дана лечења чајем направи пауза од два-три дана.

Сируп

У блендер се стави један килограм бобица и прелије водом тако да она сеже 2,5цм изнад њих. Изблендирају се и оставе да одстоје 24 сата. Смеса се стави на лагану ватру, а када почне да кључа, остави се на нижој температури око пола сата. Затим, шпорет се искључи и смеса се остави да одстоји још пола сата. Процеди се и излије у чисту стаклену теглу – када се охлади, стави се у фрижидер. Бобице се опет изблендирају, уз додавање нове воде. Затим, смеса се опет кува пола сата и остави да одстоји још толико. Течност се добро процеди кроз крпу, тако да сок буде што гушћи. Добијени сируп се помеша с првобитно исцеђеним, те се кува на лаганој ватри док не остане 1/4 мешавине. Даље, улије се у чисте стаклене боце и узима се 6 до 12 супених кашика дневно. Рок трајања је неограничен.

Капи

Двадесет грама уситњених листова и цветова прелије се са 200мл алкохола од 70 одсто. Смеса се повремено промеша и после три недеље се процеди и профилтрира. Пије се двадесетак капи дневно с мало течности. Ове капи делују превентивно, али и као помоћна терапија у случајевима обољења кардиоваскуларног и централног нервног система.

Добро јутро број 537 – Јануар 2017.